Vestern

Pre 72 godine Franc Gruber, scenarista i producent, rekao je: „Kada sam počeo da pišem vestern priče 1939. Otkrio sam jednu važnu činjenicu: postoji samo sedam osnovnih načina na koji se mogu razraditi vestern sižei. Uvek sam doživljavao neuspeh kad god sam pokušavao da pronađem i osmi.“

Prema Gruberu tih sedam tema je sasvim dovoljno da ih spretan pisac iskoristi za dramaturško uobličavanje sižea, postavljanje sukoba i karakterološku razradu likova:

1. Izgradnja pacifičke železnice,
2. Priče o rančevima,
3. Priče o velikim posedima
4. Priče o osvetama
5. Kasterova poslednja bitka
6. Priče o odmetništvu,
7. Priče o šerifima.

1. Izgradnja pacifičke železnice u sublimiše sve one priče koje su vezane za izgradnju velike pacifičke železnice, postavljanje telegrafske linije ili za diližanse.
2. Priče o rančevima su vezane za krda stoke, sukobe između govedara i ovčara, krađu stoke, velike posednike koji guše male farmere i slično.
3. Priče o velikim posedima ne treba mešati sa prethodnim, jer su razlike velike, iako proističu iz nekih njihovih elemenata. To su priče o ljudima, koju su od tada pa do danas, bili veliki mit Amerike – ljudima koji su svoje veliko bogatstvo uspeli da izgrade vlastitim rukama, velikim rančevima, čiji se posedi pružaju na stotine kilometara i stoka broji nekoliko desetina hiljada grla. Njihovi vlasnici su neograničeni gospodari država u državi. U ovaj krug mogu se uključiti priče o podizanju novih gradova, o osnivanju velikih porodičnih dinastija, i druge slične.
4. Priče o osvetama su jednostavnog sižea, neko počini zlo i osvetnik troši mesece i godine da pronađe ubicu ili kradljivca. Ovo je zato omiljena i najčešća tema vesterna.
5. Kasterova poslednja bitka je tema koja podrazumeva sve što se odnosi na sukobe između Indijanaca i regularnih pripadnika američke konjice, čak iako siže nije u neposrednoj vezi sa čuvenom istorijskom bitkom između Indijanaca, koje je predvodio Bik Koji Sedi, i vojnika sa pukovnikom Kasterom na čelu, na Litl Big Hornu, gde su belci bili potučeni do nogu. Međutim, u ovom krugu tema zapaža se evolucija. Nekada su Indijanci bili zli, danas su to belci, Indijanci su, u savremenom vesternu, njihove žrtve, a njihovo povremeno dizanje na oružje izazvano je nedelima belaca.
6. Priče o odmetništvu su najčešći siže vesterna. U pitanju je, uvek, odmetnik, koji se sveti društvu zbog nepravde koju mu je ono nanelo. Ili odmetnik, moderna verzija Robina Huda, ili odmetnik na koga se vodi hajka.
7. Priče o šerifima su priče o ljudima koji su čitav život posvetili sprovođenju zakona, krug koji tako dobro oličava Wyatt Earp sa svojom legendom.

Ipak, godine su učinile da je praksa nadrasla ovu podelu stvaranjem liste podžanrova vesterna. Takva nepotpuna lista, koja samo donekle pruža sliku o raznovrsnosti u okviru žanra, uključila bi sledeće podžanrove:

1. Epski vestern,
2. Nadvestern ili supervestern,
3. Vestern zrelog doba,
4. Vestern komediju,
5. Kamerni vestern,
6. Satirični vestern,
7. Liberalni vestern,
8. Sociološki vestern,
9. Realistični vestern,
10. Antivestern,
11. Psihološki vestern,
12. Alegorijski vestern,
13. Špageti vestern,
14. Paella vestern,
15. Moderni ili postvestern.

(Po strani treba ostaviti Serđa Leona, čiji je slobodan tretman mita, estetike i nasilja, zasebna priča).

Ova klasifikacija vestern žanrova pruža još jedan dokaz široke slojevitosti „kaubojskog filma“, još jednom ocrtava put kojim se odvijala evolucija čitavog žanra. Poslednjih godina žanr jeste iscrpeo tu svoju, na izgled neiscrpnu, tematiku tokom svog dugogodišnjeg razvoja i, prolazeći kroz razdoblja padova i neophodnih iskušenja, stigao je u ćorsokak.

U okvoru Gruberove klasifikacije moguća su (i potrebna) spajanja dveju i više tema – na posredan ili neposredan način – u scenarističkom oblikovanju jednog vesterna, ma kako ona dala konačni, bezbojni i nemaštoviti produkt poput filma „Cowboys & Aliens“ (2011). Jer, najsloženija i, istovremeno, najbolja ostvarenja ovog žanra, od poznatih „Covered Wagon“ iz 1923., nadvestera „Šejn“ iz 1953., sažimaju čak i po tri teme u okviru navedene podele. To dokazuje da je vestern, tokom svog istorjiskog rasta, zaostao u razvoju i da nije uspeo da dosegne novije i inspirativnije teme. Žanr je ponavljao samog sebe, i vrlo često, nov u raznolikim modalitetima uobličavanja filmskog prizora, zdržavao se na proverenom i sigurnom. Od prvih neveštih „konjskih opera“, gde su neuverljive priče zaokruživane nemotivisanom dramskom akcijom, pionirskih avantura Bafalo Bilovoe diližanse, legende o Tumbstonu i sukoba Kasterove konjice sa Indijancima Bika Koji Sedi, sve je unapred bilo jasno. U ovim filmovima, u kojima se kroz akciju sažimalo stvaranje američke istorije i veličanje američkog ideala, na veličanstvenom putu od melodarame do čiste epike. Krug se na taj način zatvara razbijanjem romantičnog obrasca, koji je preduslov stvaranja svakog mita, što čini da se i junak mita postepenim procesom devalvira, postane objekat sudbine, kao u slučaju Willa Panny-ja i njegovog „Prisiljenog da ubije“ iz 1967. Ali, da je sudbina bila jača od ljudi poput Wyatt Earp-a, Williya Cain-a i John Chanc-a, da li bi Amerike uopšte i bilo?

Sem Pekinpo je rekao:

„Ja volim autsajdere. Ja sam za usamljenike i pustinjake... i izražavam neku vrstu kukavnog saučešća sa svim protuvama i izrodima ovog sveta.“