Većina dečaka je krajem 80’ih imala priliku da petkom posle Dnevnika na prvom programu TV Beograd uživa u kriminalističkim serijama zajedno sa svojim očevima. Pošto tad nije bilo mnogo termina za taj žanr, tj nismo imali milion televizija i nismo prikazivali sve moguće i nemoguće serijale, to su bile samo najpopularnije američke serije.
Nije bila toliko šarena a možda ni toliko popularna kao „Poroci Majamija“ , koje je gledao i ženski svet, ali serija „Crime Story“ je odškolovala naš ukus za snažnu i nepatetičnu krimi priču pa smo serije kao „Homicide“ 90’ih dočekali kao logičan nastavak dobre tradicije. Majkl Men, režiser i producent, je zapravo ostavio rad na „Miami Vice“ da bi radio „Crime Story“ jer je bio uveren u kvalitet serijala koji se nažalost zbog finansijskih problema snimao samo od 1986. do 1988. Naslovom su želeli da iskažu poštovanje prema seriji „Police Story“ koja se emitovala 70’ih. Scenaristi serije tokom pisanja su saradjivali sa iskusnim policijskim detektivom Čakom Adamsonom, koji je radio u čikaškoj policiji od 1963. do 1980.
Radnja je smeštena u 60’e godine 20.veka i prati dva glavna lika, policajca Majka Torela i sitnog kriminalca Reja Luku, koji postepeno postaje sve značajniji igrač u podzemlju. Ovaj period nije slučajno izabran, to je vreme kad mafija počinje da pronalazi nove načine zarade, buja Las Vegas, a Huverov FBI još uvek ne priznaje da postoji organizovani kriminal.
Majk Torelo je šef izmišljene jedinice za borbu protiv krupnog kriminala (Major Crime Unit) i sa svojim saradnicima, medju kojima su i jedan Poljak (ništa čudno za Čikago, šteta što nije Srbin) i jedan crnac (politički korektno), čini omrazenu grupu medju čikaškim kriminalcima, sličnu Nesalomivima Eliota Nesa. Torelo je dete čikaškog predgradja i iz nekih podsećanja na njegovu mladost vidimo kako je da je napravio neke druge izbore u životu mogao lako biti sa one druge strane. Iako je na strani zakona nije moralno potpuno savršen, bolesno je ljubomoran na svoju ženu koju i maltretira ponekad, a metode rada sa uličnim „klijentima“ su često slične metodama Prljavog Harija. Denis Farina, tumač ovog lika, je u stvarnom zivotu pre bavljenja glumom bio policajac zato je i odabran kako bi bio što uverljiviji.
Rej Luka se ne pojavljuje u svakoj epizodi ali je lik koji se najviše menja, sitan kriminalac spreman na sve da se uspne na lestvici organizacije pa čak i da svojeručno likvidira neke svoje prijatelje. Kad god pomislimo da će mu Torelo staviti lisice na ruke jednom za svagda on uspeva da umakne. Ni on nije jednodimenzionalan lik tj potpuni negativac što daje dubinu ovoj priči, u mnogim anketama o popularnosti likova iz serije njih dvojica su potpuno izjednačeni. Možda i zato što se atraktivnije oblači, potpuno u stilu kicoša tog vremena i sa puno gela na kosi.
Autori Sopranosa kažu da su likovi mafijaša iz ove serije uticali na njhov rad a Martin Skorseze je priznao da je za svoj film “Kazino” početnu inspiraciju našao upravo u ovoj seriji.
Pilot epizodu u formi tv filma od sat i po je režirao Abel Ferara i prikazivana je i u bioskopima, sve ukupno videlo ju je 30 miliona ljudi. Neću da odajem radnju, u pitanju je klasični hard-boiled krimić, a zanimljivost je da se pojavljuje Dejvid Karuzo u ulozi klinca iz Torelovog kraja koji će se zbog svoje ambicije da uspe u svetu kriminala zameriti glavnom čikaškom bosu.
U ovoj seriji svoje prvo tv pojavljivanje beleže Džulija Roberts i Kevin Spejsi. Od poznatih faca pojavljuje se i Debi Hari kao jedna od devojaka Rej Luke a u jednoj sceni svira i poznati džezer Majls Dejvis.
I muzika za špicu tj pesma Runaway od Dela Senona iz 60-ih je postala veoma popularna, kod nas verujem da se svi pre sete serije nego kako se zove pesma a tek izvodjač. I to je još jedna draž serije što se kroz nju u skladu sa vremenom radnje provlače veliki hitovi tih godina zahvaljujući Alu Kuperu koji je birao muziku za seriju.
Autor: Veran Mijatović (Zabavište), preuzeto sa HellyCherry
.jpg)
.jpg)
.gif)
.gif)
