Bridget Jones's Baby (2016)

Bridget Jones iskorišćava bogatstvo koje sramota pruža. Njeni gafovi, greške, saplitanja i ispadi dovode do smeha u atipičnoj romantičnoj komediji koja se oko nje gradi, tj. u filmovima koji se u velikoj meri oslanjaju na komediju koja se zasniva na jedinstvenim karakteristikama nekog pojedinca. Bridget nije autsajder; ona je strejt, bela žena, pripadnica srednje klase sa univerzitetskom diplomom, poslom u medijima i jatom prijatelja. Ona je takođe i ružno pače koje ne uspeva da se uklopi u svoje jato. Međutim, smotanost je upravo njeno spasonosno oružje. Njena volja da strmoglavo upada u zastrašujuće situacije i da se suočava sa zaprepašćujućim posledicama definiše njen lik kao i njenu potragu za romansom ili želju za ostvarivanjem određene ravnoteže i poverenja.

Na početku filma „Bridget Jones’s Baby“, naša neustrašiva heroina (Renée Zellweger) deluje kao da se vratila na početak: sama je u važnoj noći i teši se tako što pije vino i peva „All by Myself“. (Da li je moguće da je to isti onaj donji deo pidžama koje je nosila u filmu „Bridget Jones’s Diary?) Naracija Zellwegerove podseća nas na poznati samoosuđujući ton dok se Bridget priseća jaza između svojih težnji i ishoda rezultata. Međutim, ma koliko da se ovaj zadnji deo zasniva na simpatijama prema prvom sjajnom filmu, razlike su ono što ovaj film čine najtoplijim delom ovog serijala, zbog najvećeg stepena zadovoljstva koji pruža.

Helen Fielding nam je predstavila Bridget Jones davne 1995. godine u komičnoj novinskoj kolumni, pisanoj u stilu zapisa iz dnevnika. Nakon toga se vraća u The Independent, i 10 godina, nekoliko romana i dve filmske adaptacije kasnije, ona nam javlja za neočekivanu trudnoću glavnog lika priče. Obrt? Bridget ne zna da li je otac bebe Daniel Cleaver ili Mark Darcy, njen nevaljali i njen dobri bivši momak, koje u prva dva filma igraju Hugh Grant i Colin Firth. Cleaver je igrao veliku ulogu u scenariju Fieldingove, ali kada je Grant odbio da se ponovo pojavi u ovoj ulozi, bilo je potrebno preispitati ceo koncept. Jack Qwant (Patrick Dempsey) sada igra ulogu jednog od uglova u tom ljubavnom trouglu: on je šarmantni, samosvesni tehnološki magnat koji zna kako da se udvara.

Čak i bez ovog ključnog preokreta, ovaj treći deo može da pati od nastavaka Bridget Jones franšize: The Edge of Reason: još istog materijala, samo je sve veće i luđe. Scenario koji su pisali Fieldingova, Dan Mazer i Emma Thompson omogućio je Bridget da evoluira bez da izgubi svoj nesmotreni optimizam.

Umesto da se utopi u samosažaljenju koje sugerišu prve scene filma, ona taj trenutak koristi kao priliku da se ponovo izgradi: nema više tragične usedelice, jer je Bridget sada zrela seksepilna žena. Poslednji put kada je donela neku smelu odluku, bila je to novogodišnja odluka da se trgne i da nađe pristojnog čoveka u filmu „Bridget Jones’s Diary“, i tada se upoznala sa Cleaverom i Darcyjem. Ovog puta upoznaje zgodnog Jacka, dok joj se zamišljeni Darcy ponovo dokazuje.

Reditelj Sharon Maguire se stručno nosi sa humorom u filmu (intrigantni nesporazumi, izvanredno urnebesna komedija), ali njena najveća snaga ipak leži u uspostavljanju ravnoteže: Bridget Jones’s Baby je romantična komedija koja je istinski podjednako i romantičan i komičan film. Nema filera u svih 123 minuta filma, koji omogućuje da likovi malo predahnu kako bi razmotrili svoje opcije.

Što se tiče Bridget: ona se otarasila svojih loših navika koje su je nekada definisale, postala je producent vesti, i suočila se sa ljubavnim razočarenjima. Zellwegerova joj je takođe dodala još jedan novi element, a to je vrlina prozračnosti protkana čvrstinom koju je predložila Jean Arthur. Kritičari i novinari u filmskoj industriji koji su svoje članke posvetili analizi nastupa Zelllwegerove prevideli su njen razvoj u pravcu izgradnje glumice jakog karaktera. Njen mudar, veseo nastup predstavlja sidro tokom ovog ponovnog srećnog okupljanja, kao i iznenađujući i osvežavajući poklon sa kreativnog izvora koji je delovao kao da je presušio.