Moartea Domnului Lazarescu (The Death of Mister Lazarescu) (2005)

Ovako.

Kinematografija je živo biće. Rađa se, razvija, umire. Nekada ne uspe da dođe do stadijuma razvoja i tu se zaustavi. Ponekada dođe do zrelog doba i tu ostane. Svaka zemlja ima svoj razvojni put kinematografije, i snaga jedne zemlje se smenjuje nepredvidivim tempom sa novim snagama neke druge, često za samo godinu dana.

Francuska je imala svoj život šezdesetih godina. Njega više nema. Italija, takođe. Skandinavija, sa najvažnijim predstavnicima Victor Sjostromom, Ingmar Bergmanom, Dryerom, gde, sa njihovom smrću, nije prestala da se razvija, i poslednjih godina i dalje ostaje za najvažniju kinematografsku zemlju, odakle stižu Moodyson i Staho. Južna Korea je imala početkom dvehiljaditih svoj procvat i život, koji je već na zalasku, ali nije nestao. Rusija, bez presedana, ne prestaje da živi, još uvek preko Sokurova, a od skoro i sa novim Zvyagincevom.

Od 2005. zemlja sa najsnažnijom kinematografijom jeste Rumunija, čija dominacija je započela te godine, sa ovim filmom, i rediteljem Cristi Puiuom. Šest godina kasnije, Rumunija ne prestaje da se razvija i doprinosi dugoj istoriji kinematografije. Naslovi i reditelji su brojni, ali, sada, tema je „Lazarescu“.

Puiu je godinama pre filma pokušavao da dokaže da se film može snimiti i za malo novca, a da tehnička i umetnička strana ne budu kompromitovane. Da je u tome uspeo dokaz su više od 20 nagrada po raznim festivalima, kao i nagrada u Kanu za najboljeg reditelja. Gledaocu, jasno, treba da je najmanje važno koliko i koje nagrade dobija film, već lični utisak filma, ali ako mu jesu važne, onda mora da je pod uticajem američke propagande.

Priča filma je jednostavna, a najvažnije, stvarna, i dogodila se 1997. godine, kada je pedesetodvogodišnji čovek bio odbijen od više bolnica da bi na kraju, ostavljen ispred jedne bolnice, preminuo. Nasmejati ljude ovom pričom, a ne preterati ni u čemu, izbeći karikiranje i karikature, nezahvalan je zadatak, ali zadatak koji je Puiu savršeno odradio.

Svaki lik u filmu je živopisan i prepoznatljiv kao neko koga možete videti na ulici ili poznajete iz susedstva. Zahvaljujući njihovom odnosu i dijalogu, osnovna ozbiljnost filmske teme je olakšana humorom, koji izbija iz svake rečenice, a najviše iz samog Ion Fiscuteanua, ni jednom se ne dodvoravajući gledaocu.

Ljudski faktor priče podseća na radove reditelja Mike Leigh-a, Cassavetes-a i Frederick Wiseman-a, ali je Puiu reditelj sopstveneog izražaja i indentiteta. Za samo 39 dana snimio je film, sa akcentom, u Rumuniji, na komičnu stranu filma, ne bi li se privukla publika. Pogrešno bi bilo okarakterisati Lazarescua kao komediju, ikao je smeh u prvih sat vremena učestao, ton poslednjeg sata je ono što karakteriše priču i ostavlja utisak. Ipak, mora da su uspeli u nečemu jer se film našao na listi najgledanijih u Rumuniji, u periodu od 2001-2006. godine.

Na žalost, sam Fiscuteanua je preminuo od kancera dve godina nakon filma, ostavivši iza sebe delo neverovatne vrednosti.

Tako.