From Beyond (1986)

Opet Stuart Gordon, opet Jeffrey Combs, opet Brian Yuzna i H. P. Lovecraft. Ovaj put međutim, nema šale, humora i viceva - From Beyond je jedan od morbidnijih filmova.

Prvu polovinu devedesetih sigurno su obeležili filmovi koji su bili sposobni provrteti živce i istinski naježiti gledaoce: Carpenterov Prince of darkness (1987), Gates of Hell - City of the living dead (1980) Lucia Fulcia i ovaj film Stuarta Gordona, snimljen godinu dana nakon Re-Animatora. Tri vrlo morbidna, atmosferična i neobična filma, kakve uglavnom nijedan od ova tri režisera nije napravio ni pre, a ni posle.

Jeffrey Combs je u ulozi dr. Crawforda, koji u saradnji sa dr. Pretoriusom (glumi ga Ted Sorel), vrši eksperimente u vezi sa proširenjem ljudske svesti - zadobivanjem neke vrste trećeg oka kojim se vidi u drugu dimenziju. Posledice su poražavajuće, njih dvojica zaista uspevaju u tom naumu, ali pritom Pretorius gine a Crawforda strpaju u ludnicu.

Da li je Pretorius zaista mrtav i čemu u stvari služi mašina koju su konstruisali, predmet je zadatka male ekipe koju čine dr. Katherine McMichaels (Barbara Crampton), Crafword i Bubba Brownlee (Ken Soree) iz policije, čiji je zadatak da nadzire da li se sve odvija kako treba i da pazi na Crawforda.

Mašina je ponovo pokrenuta, eksperiment se nastavlja i oni otkrivaju pravi pakao: Pretorius se vraća u nekom među-stanju, pokušavajući preći iz jedne u drugu dimenziju i pri tome povući i njih sa sobom i zauvek ostaviti prolaz otvorenim. Ono pravo tek sad sledi...

Film je slobodna varijacija na temu istoimene Lovecraftove priče ali sve u svemu, sigurno da je i sam Lovecraft živ, on bi sastavio isti scenarijo.

Radnja nije prebrza, originalna priča je malo “pojačana” sa većim brojem likova i dodatnim detaljima. Za razliku od drugih Gordonovih filmova, ovde je prevladao ozbiljan pristup. Iako ima ironije, ona ne nagriza mračnu osnovu filma i ima samo sporedno značenje.

From Beyond nije baš zabavan a ni interesantan film za širu publiku, jer je previše “hororski” orjentisan - nema tu ni borbe u kojoj se navija za glavne likove, ni smeha, ni neke akcije i brzine. Intenzitet noćne more u filmu je vrlo jak, tako da i likovi koji prežive nisu neki sretnici, s obzirom kroz šta su sve prošli od početka pa do kraja filma.

U svakom slučaju, teško ga je pamtiti po likovima, jer oni i nisu tu da bi se identifikovali s njima. Cilj je bio ekranizirati košmar i ovde se u tome uspelo skoro u potpunosti.