This is 40 nije film o nekoj posebnoj krizi ili konfliktu, njegov stil je znatno slobodniji i pokušava da prikaže kako je to biti četrdesetogodišnjak sa porodicom u modernom svetu. To nije slučajnost, jer Apatow želi da gledaoci osete kako izgleda jedna nedelja u životu njegovih likova. Ovom prilikom on govori o slobodnoj strukturi svog filma, o izvorima njegove inspiracije, o tome kako su njegovi filmovi sazrevali filma tokom njegove karijere, kako su njegovi projekti motivisani grupom glumaca sa kojima on redovno radi i o svojoj želji da napiše pozorišni komad.
U tvom radu za TV i u filmovima koje si režirao primećuje se postepeno sazrevanje, i kada su likovi u pitanju i kada su veze i odnosi među njima u pitanju. Da li je to slučaj i sa tvojim radom?
Pa,mislim da ja pišem o različitim fazama života, i pišem o ljudima koji se nalaze na različitim nivoima zrelosti....
Ali nema nekog određenog reda u tome?
Znate, ko je zreo, ko je nezreo - mislim da imam više pouzdanja sada i da mogu da sagledam jedno delo iz različitih uglova, da imam dovoljno hrabrosti da ne brinem o tome da li će se to delo dopasti publici ili koliko je zabavno. Ton je ovde realističan, ali i dalje pokušavam da ga učinim i zabavnim, i dramatičnim, a ranije bih verovatno bio previše uplašen da uradim tako nešto. Tako 40 Year Old Virgin .... iako je to ličan film za mene i Steva, pomislio sam,'' Moram neke scene da učinim neverovatno smešnim ili nikada više neću da radim.'' ( smeh ) I onda sam pomislio, '' Šta da uradim kako bi ovaj film bio o nečemu?'', i razgovarao sam sa Garry Shandlingom o tome i on je rekao, '' Pa, mislim da je film o tome kako je seks bolji kada si zaljubljen. '', i na kraju on ima bolji seks od svih njegovih drugara. ( smeh ) Ali znaš, lik Paul Rudda je drugačiji od lika Seth Rogena; on je mladić koji želi slobodno da uživa u svojim ludim godinama, kada se desi da slučajno ostavi devojku u drugom stanju i mora iznenada da prekine sa takvim ponašanjem. Paul Rudd je stariji petnaestak godina. On igra istu osobu iz filma Knocked Up. Ne znam da li se sećaš scene u kojoj oni posmatraju decu kako se igraju sa mehurićima, i Paul Rudd je ....
'' Voleo bih da budem tako fasciniran mehurićima ''
( smeh ) Oni bi razgovarali o tome, '' Voleo bih da sam toliko srećan...'' . Ne znam tačno šta ko kaže ( smeh ), ali o tome se radi u filmu This is 40. Kako da učinite svoj život boljim? Kako da ga više cenite? Dođete do trenutka u svom životu kada se osvrnete na njega i pomislite, '' U redu, ovo je moja porodica, ovo je moj posao, u ovo se moj život pretvorio. '' Nikada više neće biti mnogo drugačiji nego što je sada. Neće iznenada da me pitaju da postanem ministar odbrane, neću postati sportista – ja sam ovaj čovek, sa ovom porodicom, i mislim da mnogo ljudi oseća pritisak u svojoj želji da sve odrade kako treba, a niko totalno ne uspeva u tome, i svi imamo utisak kao da žongliramo tanjirima, a oni se razbijaju svuda oko nas. Zato što je teško biti dobar suprug, dobar roditelj, biti uvek dobrog zdravlja, postarati se da vam posao uvek cveta, voditi računa o široj familiji, razumeti se u svu novu tehnologiju i medije... nema dovoljno sati u toku jednog dana za sve to. Tako da je moja ideja bila da prikažem jednu porodicu i jednu nedelju u njenom životu kada kompletna porodica doživi nervni slom ( smeh ).
I to je nešto što se definitivno primećuje u filmu. Struktura je mnogo slobodnija nego u tvojim ranijim filmovima, i zaista priča pruža taj osećaj, '' jedna nedelja u životu '', i pretpostavljam da si to namerno uradio.
Volim filmove Roberta Altmana i Johna Cassavetesa koji nemaju čvrstu strukturu. Po mom mišljenju, najveće zadovoljstvo je kada odete u bioskop, a pojma nemate u kom pravcu će se odvijati radnja filma. U mnogim filmovima, još na samom početku, možete odmah da pretpostavite šta će se desiti i na koji način će se odvijati radnja. '' OK, on traži tog tipa, naći će ga, možda će se posvađati ili potući, a onda će ga to odvesti do blaga...''. Odmah možete da ga zamislite u svojoj glavi. Ja volim da pravim filmove u kojima ni u jednom trenutku nemate pojma šta će se desiti u narednoj sceni. Jer takav je život, totalno nasumičan. U ovom filmu ne postoji određeni cilj, to je život. Oni samo pokušavaju da se provuku kroz njega i da se lepo slažu, i da ostanu zaljubljeni, i da pokušaju da ne upropaste svoju decu. ( smeh )
Kada započinješ nove projekte, da li imaš neku određenu polaznu tačku kada je priča u pitanju ili neki lik, koju naročito tražiš i od koje želiš da kreneš?
Obično imam u glavi širu sliku i počnem da razmišljam o tome kakvi bi bili detalji u okviru nje. Pa ako je to smrtnost u Funny People, u nekom trenutku pomislim, '' Oh, možda mogu ovo da ukombinujem sa još jednom idejom koju sam imao o komičarima i zašto su ljudi zainteresovani za tu vrstu posla i kako to utiče na njih.'' I onda počnem da pravim listu ideja i misli o tome i struktura filma počinje da se otkriva sama po sebi. Voleo bih, pre svega, da napravim film o nekome ko se suočava sa činjenicom da je zamalo izgubio život. U filmu Knocked Up želeo sam priču o tome kako nekoga koga uopšte ne poznajete ostavite u drugom stanju i onda pokušavate da oformite i održite vezu sa takovom osobom, da je učinite funkcionalnom zbog tog deteta. Posle toga sam hteo da prikažem kakav je moj život sada, i iako je ova priča potpuno izmišljena, u njoj se radi o svim emocijama koje imamo, u vezi sa raznim stvarima u našim životima, i sa raznim borbama sa kojima se suočavamo u životu, i trenutno nemam ideju šta će biti dalje, tako da ćemo videti. Možda će ideja sama da se pokaže.
Ti objavljuješ svoje projekte jedan po jedan, ali da li imaš neku svesku ili u nekoj fijoci čuvaš sve svoje potencijalne ideje za buduće projekte?
Imam jednu ideju za pozorišni komad na kojoj radim i puno sam istraživao, i ne znam da li će to odjednom da izađe iz mene ili će mi trebati malo više vremena. Sviđa mi se rad u pozorištu, nikada ranije nisam to radio, i mislim da bi uzajamna saradnja sa publikom i razvoj projekata za pozorište bilo izuzetno zabavno za mene. Ali projekta koji je veoma teško odraditi.
Sama ideja da radiš na sceni ili nešto određeno čime bi se bavio?
Samo da pišem za pozorište. To je sjajna ideja , ali tu su likovi koji imaju životno iskustvo koje ja nemam, tako da moram mnogo da istražujem, a to nije način na koji ja obično radim. Tako da ćemo videti šta će se desiti.
Da li čekaš da te ti delići inspiracije pogode i onda samo počneš da ih razvijaš?
Pa, ono šte se obično dešava je da, eto, film je izašao 21. decembra, ja nisam išao nigde za božićne praznike, samo sam se družio sa porodicom, a moj mozak počne da se regeneriše i nadam se da će neka ideja da mi se javi u glavi. ( smeh ) Tako se to dešavalo ranije. Ukoliko pokušavate na silu nešto da smislite, onda postajete previše nervozni i napeti. Ako se ne pojavi, onda nema veze, trenutno naporno radim na filmu Girls i produciram Anchorman 2, tako da mi još uvek nije potrebna nova ideja.
Znači čekaš da projekat pronađe tebe.
Da, gledam u svoj blokčić izvesno vreme kako bih video šta će moja ruka da zapiše, ali prepoznaću dobru ideju kada se pojavi.
Pošto se zna da voliš da radiš sa istom grupom glumaca, koliko uticaja to ima na projekte koje radiš?
Ponekad razmišljam o tome šta treba sledeće da uradim, i deo toga je i , '' sa kim bi bilo zabavno družiti se naredne dve godine? Aha, odavno nisam radio s njim, pitam se ...'' Ponekad razmišljam o njima, ponekad se ideja odjednom pojavi u mojoj glavi, '' Oh, to bi bilo zabavno.'' Nisam planirao da radim Knocked Up sa Sethom Rogenom. Samo smo razgovarali, i pomislio sam kako bi Seth mogao da iznese film, ali mi smo radili na filmu Superbad i onda jednog dana, on je rekao da bi voleo da radi ovu naučno-fantastičnu komediju, i ja sam rekao, '' Pa, stvarno ne moraš to da radiš. Ti si zaban čak i kada samo tako stojiš tu, ne treba ti naučna fantastika. Ti ćeš da napraviš dete devojci. Sama ta ideja mi se čini zabavno. '' I onda sam pomislio da bi to stvarno bila dobra ideja, i to je bilo to . ( smeh )
U filmu This is 40, Albert Brooks i John Lithgow su roditelji Paula Rudda i Leslie Mann. U filmu Knocked Up, angažovao si Harolda Ramisa da bude otac Setha Rogena, što mi se činilo kao genijalna ideja za porodicu, mislim da nisi mogao da napraviš bolji izbor. A to isto važi i za ovaj film sa Brooksom i Lithgowom, jer su obojica fantastični. Kako si ih odabrao za ove uloge i kako si im predstavio ovaj film?
Albertovu ulogu sam napisao baš za njega. Proveo sam puno vremena sam u sobi smišljajući način da ga iskoristim na najbolji način, a onda sam otišao na ručak s njim i rekao mu za film i ulogu, ostavio sam mu scenario i on mu se dopao. Upoznao sam ga ranih devedesetih godina, išao sam na večeru s njim i Garry Shandlingom par puta i znao sam da je sjajan tip. To je bilo prilično lako.
Teže mi je bilo sa Johnom, jer lik koji je napisan za njega nema mnogo dijaloga, ali njegovo prisustvo u filmu je od velikog značaja. Na neki način, ceo film pokreće njegov duh. Na kraju shvatimo zašto se Debbie ponaša tako kako se ponaša – zbog toga što ona ima oca koji je zasnovao svoju drugu porodicu kada je ona bila mala i nije mnogo obraćao pažnju na nju. Zato ona želi veliku pažnju od strane svog muža i želi da kontroliše njihov svet. Glumcima je bilo teško da razumeju kakva će to uloga biti u filmu.
Sa kim još si se sastajao u vezi sa ulogom?
Nisam se sastajao ni sa kim, samo sam se raspitivao. I onda sam se sastao sa Johnom i on je rekao, '' Pa, hajde da pročitam sve.'' To nije bila audicija, ali on je hteo da sve pročita naglas, a tada je tu bila i Leslie Mann. Onda je on počeo da nam priča svoje viđenje ove ideje, ta njegova otuđenost od dece i rođaka. Bio je tako pametan i zabavan, tako da sam ja zvao njegovog agenta još pre nego što je on otišao iz moje kancelarije. ( smeh ) I on je bio veoma uzbuđen zbog uloge i pun entuzijazma. Na snimanju, mnoge stvari su bile prilično teške, ja sam prepravljao scene, glumili bi i improvizovali, radili scene na ljutit ili tužan način. Njegove scene smo stvarno ozbiljno radili, jer su one morale biti kratke, ali upečatljive, i nisam želeo da na kraju ispadnu sasvim jasne. To je bio najteži deo u celom filmu. Kako prikazati konfrontacije sa roditeljima na istinit, iskren način? I koliko toga možete da popravite? Jer treba dosta vremena.
I to se sve dešava u periodu od jedne nedelje.
U filmovima ne možete da prikažete baš sve do kraja, pa se postavlja pitanje, kako da odredite u kom pravcu se on kreće? A on je bio sjajan.
S obzirom na sjajne scene koje su zajedno odradili u filmu This is 40, da li planiraš sada film u kome će glumački par biti Jason Segel i Chris O'Dowd?
Nikad se ne zna! Voleo bih da sam imao malo više vremena da se pozabavim svim tim stvarima. Svi smo svesni da ne postoji ništa bolje na planeti Zemlji od filma sa parom Chris O'Dowd –Jason Segel. ( smeh ) Tu nema mnogo o čemu da se razmišlja, pa osim ako me neko ne pretekne, izgleda da je to ono što treba da se uradi.
.jpg)
.jpg)
