Anthony Mackie govori o filmu “Abraham Lincoln: Vampire Hunter”

Anthony Mackie je čini se na puno mesta ovih dana. Možemo ga gledati u ostvarenjima: “The Adjustment Bureau”, “Real Steel”, ali i u “The Hurt Locker”. Najnovija uloga mu je ipak u ostvarenju “ Abraham Lincoln: Vampire Hunter”. Reditelj ovog ostvarenja je Timur Bekmambetov, Benjamin je u ulozi Abraham-a Lincoln-a, a Mackie tumači lik Will-a Johnson-a. Glumačka ekipa je odlično odradila svoj posao, fizički jako zahtevne scene, a Mackie govori o tome kako je naučio da se “bori” za ulogu u ovom filmu, kako bira svoje uloge i o tome zašto je želeo da radi sa Michael-om Bay-om u njegovom najnovijem ostvarenju “Pain and Gain”.

Kako ste se fizički pripremali za ovaj film?

AM: Imao sam čoveka koji je radio samnom. To je kaskader Aaron Tony. On je ekspert za borilačke veštine i kapoiru. Ali, to stvarno mislim. Išao je u Kinu, a onda i u Brazil da uči od najboljih gurua. Dolazio je svakog dana i učio me pokretima tokom snimanja.

Neverovatno je šta sve radite u pozadini dok Benjamin u prvom planu “maše” sekirom. Ima puno koordinacije i koreografije. Da li je tako bilo u svim scenama?

AM: Da, čak i na vozu, kada smo se borili tamo vampiri su dolazili iz svih pravaca. To je jako složeno i dok vidite Abraham-a kako se bori na vozu, videćete i mene u pozadini kako se sa vampirima borim svojim pištoljem.

Sve to izgleda savršeno za Vas i Ben-a, obzirom da ste obojica “pozorišni” momci. Liči li to na borbu na sceni?

AM: Da, ali u filmovima je borba lažirana, dok se na sceni borite tako da učinite da to izgleda što stvarnije. I Ben i ja smo radili na Juilliard-u sa momkom po imenu Felix Ilanov, spretnim Rusom sa Coney Island-a. On je bio izvrstan učitelj scenske borbe i stvarno nas je naučio kako da se izborimo sa nama samima i fizički i psihički. Učio nas je i tai chi-ju i pokretima vezanim za kontrolu našeg tela.

Bili ste u filmskim ulogama koje su zahtevale fizičku spremnost, ali se čini da je ova uloga teža od bilo koje od njih.

AM: Definitivno i jeste tako, zato što Aaron radi mnogo više od onoga što bi bilo ko uradio u svakodnevnom životu. Reditelj Timour je želeo da sami radimo opasne scene zato što nije želeo puno rezova. Tako da smo sve radili sami.

Da li želite da kao filmski glumac imate više fizičkih izazova?

AM: Ne, ja bih želeo da imam dobrog dublera koji će doći i preuzeti udarac. Sve zavisi, uvek tražim drugačije uloge. Želim da budu kreativne i zanimljive. Ne želim da budem uhvaćen u mrežu rečima: “U ovom filmu sam uradio ovo, zašto to isto ne uradim i u sledećem filmu”. Uvek je zabavno ako igrate veselog lika u jednoj ulozi, onda repera u sledećoj, a onda opet kamiondžiju u narednoj ulozi, a sve su to opet različiti pogledi na stvarnost.

Čini se da filmska industrija uvek želi da kaže: “Pa, jako ste bili dobri u ovoj ulozi, tako da zašto to ne bi ste ponovili?”

AM: Tačno tako. Morate znati da kažete ne.

Da li to često kažete?

AM: Jako često. Nakon filma “8 Mile” bukvalno za svaki film je bilo: “Hej, momak, želiš li da repuješ?”, a nakon ostvarenja “Half Nelson”, pitali su me”Hej, čoveče, želiš li da prodaješ drogu?”

Ali kao glumac koji radi u jednom trenutku morate da platite i račune. Kako se suočavate sa tim pritiskom?

AM: E, tu dolazi pozorište. A sve zavisi i od toga koliko su Vam visoki računi. Moji računi su jako niski! Živim udoban i konzervativan život i to mi pomaže da ne radim te nasumične filmove samo da bih platio na primer 85.000 USD samo za auto. Vozim auto od 20.000 USD.

Jeste li taj stav zauzeli već od Vašeg prvog filma?

AM: Da. Kada sam snimio svoj prvi film, prva stvar koju sam uradio je bila da uzmem ček i da njime kupim kuću. Iz nje ne mogu da me izbace! Tu odluku sam doneo još na koledžu, zato što kada ste na Juilliard-u i živite na knedlama... Moj otac je voleo da kaže da je lako da se pređe sa hot doga na kavijar, ali je nemoguće preći sa kavijara na hot dogove. Moj otac je znao šta znači biti siromašan. Tako da sam se uvek držao njegovih reči.

Sjajno je što ćete igrati u filmu Michael-a Bay-a “Pain and Gain”. Ne radite samo drame, ili manje filmove.

AM: Kao što sam već rekao, to su sve različiti izazovi. Ako pogledate film Michael-a Bay-a, to je mračna komedija, sa Mark-om Wahlberg-om i Dwayne-om Johnson-om, Tony-jem Shalhoub-om i Ed-om Harris-om. Ako radim taj film, radiću sa tom grupom ljudi.

Jesu li oni već potpisali da glume kada ste Vi dobili ulogu?

AM: Tu smo bili Dwayne, Mark i ja, pa su ostali glumci počeli da potpisuju ugovore. Upoznao sam Michael-a i bio istinski fasciniran njime. On čini da ljudi izgledaju prelepo. Učinio je da Megan Fox bude sjajna. To je čovek sa interesantnim smislom za humor i čini mi se kao da je baš on reditelj sa kojim sam želeo da radim.

Jeste li dodali na kilaži za tu ulogu?

AM: Da imao sam 104. kilograma. Ali sada sam opet 94 kg. Sada balansiram svoju telesnu masu i mišiće. Mogu da obučem bilo koju od svojih košulja. Nisam želeo da budem “tako veliki” zato što ne mogu da “stanem” u svoju garderobu. Odete i probate odelo za premijeru i onda kažete: “Momak, ne možeš da “staneš” u taj sako”. Tako da sam se “bacio” na kardio vežbe i rešio sam sve.

Govorilo se da ćete snimati film o Tupac-u. Da li ima i dalje mogućnosti da se to ostvari? On je imao 25 godina kada je umro...

AM: Pa, znate, crnci ne stare, hehe. A što se Tupac-a tiče – puno ljudi nije zaista ni znalo ko je on. Ne bih voleo da neko dobije ulogu, a da nije uradio “domaći”, i da ga samo učini skakutavim reperom i suočava se sa fotoreporterima, zato što on to nije bio. Tupac je bio kameleon, Tupac je donosio život na zabavi, a da budem iskren Tupac je bio i sledbenik. Ako je upoznao nekoga i on mu se dopao, do kraja dana, pričao i oblačio se kao oni. Bio je jako zanimljiv i harizmatičan lik.

A Vi ste odradili sva ta “istraživanja”?

AM: Znam jako puno ljudi koji su ga poznavali. Pričao sam sa njima, uvek je isto. Ako bi mi pružioli tu priliku, u trenutku bih je prihvatio.