Finding Neverland (2004)

Dok mu se brak i karijera raspadaju škotski pisac JM Barrie (Johnny Depp) upoznaje privlačnu mladu udovicu Sylviju Liewelyn Davies (Kate Winslet) i njena četiri sina. On se vezuje za njih i dobija inspiraciju da napiše priču o dečaku koji nikada ne odraste...

Ideja da Johnny Depp igra slavnog škotskog pisca i autora koji je svetu podario Petra Pana je nažalost tipična za Hollywood. JM Barrie je važio za prilično nekonvencionalnu osobu, a ko je u Hollywoodu br. 1 za uloge nekonvencionalnih likova? Odgovor naravno glasi Johnny Depp. Depp mu dođe nešto kao Brando naših dana, sa veoma čudnim "proživljavanjem" sličnih uloga. Prva stvar koja će vas verovatno iritirati je "škotski" akcent, druga je ozbiljnija, nedostatak mere u portretisanju slavnog pisca. Scenarista David Magee je poznate stvari i činjenice iz Barriejevog života spojio sa predstavom o njemu, koju bi publika "mogla da ima", najviše na osnovu onoga što zna o njegovom najpopularnijem liku Petru Panu. Pri tome se naravno računalo na Deppovu popularnost i još vise na njegovu reputaciju.

"Dežurni nevaljali dečko" Hollywooda je ovog puta prilično nepripremljeno uleteo u ulogu. Najblaže rečeno njegova improvizacija vuče na njegova ranija rešenja i u sebi ima dosta šablonskog. Najbolji dokaz za to je nominacija za Oskara koju je Depp dobio za ovaj film i dok glavnom junaku fali crta melanholičnosti, tako retke u modernim filmovima. U toj ulozi blista Kate Winslet. Nažalost, tačna priroda njenog i Barrijevog odnosa ostaje neistražena. To je problem svih biografskih filmova, da tako kada treba upotrebiti maštu i "poboljšati" priču, autori obično postaju dosledni, tj. drže se samo poznatih činjenica. Romantika ili seks su dakle preskočeni i mi ih vidimo samo kao prijatelje. Najviše što saznajemo o njihovom odnosu, potiče iz govorkanja koje čujemo u filmu.

Ako preskočimo "nedostatak" romantike ostatak priče je sasvim OK i predstavlja korektno viđenje života pisca bez preteranog stremljenja ka egzotičnom i ekscentričnom. Veliku buru su izazvali neki drugi motivi, ili tačnije u današnje vreme jedna od paranoičnih potreba u Hollywoodu je žigosanje pedofilije. Bilo je mnogo onih koji su "digli obrve", na priču o dečijem piscu. "Sta, pisac koji voli decu? Kako ih on to voli?" Eki- pa filma je bila baza u opovrgavanju glasina o "pedofilskim konotacijama", ali to je bilo izvesno. Naime u današnje vreme nije lako snimati bajku ili film o čoveku koji je pisac bajke. Možda je i sentimentalnost postala zaboravljen osećaj, teško shvatljiv današnjoj publici i kritici. Uostalom i Barrie je u svoje doba doživljavan kao skandalozan, tako da malo kontroverze nije škodilo Forsterovom filmu.