Frank Sinatra (1915 - 1998)

Francis Albert Sinatra (Hoboken, 12. decembra 1915. - Los Angeles, 14. maj 1998.), je bio američki pevač i glumac.

Sinatra je bio utelovljenje američkog "Showmana", ali i prilično kontroverzna ličnost izvan pozornice. Sin italijanskog emigranta, rođen je u radničkoj porodici. Kao mladić počinje se baviti muzikom, prvo u maloj grupi, a zatim samostalno. Postepeno niže uspehe i privlači milione devojaka. Ali, procvat rocka zadaje ozbiljan udarac njegovoj karijeri. Sinatra tada kreće u filmske vode i dobija ulogu u filmu "Odavde do večnosti", za koju osvaja Oscara za najbolju sporednu ulogu 1953. Od tada se paralelno bavi glumačkim i pevačkim poslom. Autor je stotinjak albuma, a nastupio je u 58 filmova. Poput prave "zvezde" čitavog je života punio stranice žute štampe svojim brakovima, avanturama, navodnim vezama s mafijom i svojom sklonošću ka piću.

Francis Albert Sinatra rodio se 12. decembra 1915. u Hobokenu u američkoj saveznoj državi New Jersey. Sin jedinac roditelja Italijana, Anthonya Martina Sinatre i Natalie Garaventi, nosio je kao malo dete odeću roze boje koju je majka kupila pre rođenja nadavši se ćerki. Mladog su Francisa već od malih nogu roditelji prilično razmazili. Otac je bio vatrogasac, a majka, visoki funkcioner demokratske stranke, bila je ta koja je uvek obezbeđivala da Francis ima samo najlepše stvari izgledao je kao da je iz izloga izašao. Već je sa 15 godina imao polovni auto, a s 15 je godina napustio srednju školu sa željom da postane sportski novinar. Kroz celo se svoje školovanje aktivno bavio svim sportovima, ali posao novinara nije tako lako dobio, već je morao početi kao vozač kamiona za novine New Jersey Observer, te zatim i kao radnik u štampariji. Kad mu je urednik rekao da radnik u štampariji ne zna dovoljno da bi bio novinar, Francis je upisao večernju školu novinarstva gde je učio engleski jezik, daktilografiju i hvatanje beleški, te je nakon toga i uspeo dobiti toliko željeni posao sportskog novinara. Sinatrina je najveća strast tokom celog života bio boks i to onaj najčišći, ili možda najprljaviji, bez rukavica, ulični. Zasigurno je velikog uticaja u tome imao i njegov otac, Anthony Martin, nekadašnji ulični bokser umetničkog imena Marty O' Brien. Kad je bila reč o pevanju, Sinatra je bio potpuno samouk. Nikada nije poznavao note te se uvek oslanjao samo na svoj odličan sluh i savršen osećaj za ritam. Jedan od prvih pevačkih uzora mladom Francisu bio je Bing Crosby te je nakon što ga je prvi put čuo rekao svojoj tadašnjoj devojci, kasnije supruzi Nancy Barbato, kako po svaku cenu mora postati pevač. Kao svoj najveći uzor do kraja života ipak je navodio Billie Holliday koju je u više navrata slušao u njujorškim klubovima 1930. Kako bi naterao ljude da ga slušaju nastupao je na lokalnim takmičenjima amatera gde su nagrade bile 10$ ili set posuđa, a u isto je vreme obilazio sve filmske studije u potrazi za prvim glumačkim angažmanom.

Nakon nekoliko kraćih pevačkih angažmana, 1939. na jednoj je zabavi Sinatri prišao veliki Tommy Dorsey i upitao ga je li zainteresovan za mesto pevača u njegovom big bandu, na šta je Sinatra oduševljeno odgovorio kako već godinama pokušava pevati kao što on svira trombon. Tako je započela vrlo plodna trogodišnja saradnja tokom koje će Sinatra obezbediti i razuzdanu hordu mladih obožavatelja što mu je kasnije i omogućilo prelazak u solo vode. Veliki rodoljub, Sinatra je zdušno hteo služiti domovini, ali u vojsku nije primljen zbog probušenog bubnjića kojeg je zaradio tokom tuče u kojoj ga je jedan momak udario lancem bicikla po glavi. U februaru 1939. ženi ljubav svog djetinjstva Nancy Barbato koja će mu roditi svo troje dece – Franka mlađeg, Nancy i Christinu. U novembru 1946. izdavačka kuća Columbia Records objavljivala je jednu Sinatrinu ploču mesečno, a još je fascinantnije to da su se u to vreme njegove ploče prodavale u 10 miliona kopija godišnje. Tako ga je agencija za mlade talente koja se brinula za njegovu promociju reklamirala sloganom “The voice that thrilled millions”, a novinari su mu u to vreme nadenuli, danas opštepoznati, nadimak “The Voice”, odnosno “Glas”. Na vrhuncu slave 1945. Sinatra osvaja i posebnu nagradu Američke filmske akademije za ulogu u filmu “The house I live in”, ali otprilike od tada stvari se počinju kretati nizbrdo. Prvo su ga jedne novine prozvale da druguje s mafijaškim šefom Luckyjem Lucianom, a zatim ga je i čuveni Odbor za protivameričke aktivnosti optužio za saradnju s mafijom i komunistima, što je bio slučaj s velikim brojem javnih osoba u SAD-u tog vremena. Nakon što je udario novinara trač rubrike novina Hearst zbog toga što ga je nazvao "digićem", iste se novine obrušavaju na njega, a slede otkazivanja koncerata u New Yorku i raskid ugovora s izdavačkom kućom Columbia. Uz sve to, veza s Avom Gardner postaje javni skandal pa se i Nancy rastaje od njega te nakon svih tih udaraca Sinatra 1949. u 34. godini života pada na samo dno.

Iako su ga prijatelji pokušavali naterati da se trgne, Sinatra je ipak bio taj koji je pokrenuo samog sebe. Pročitavši scenario za film "Odavde do večnosti" - "From here to eternity" uviđa da je uloga Maggia, malog Italijana koji odbija biti slomljen, kao stvorena za njega i odlazi do šefa Columbia Picturesa Henryja Cohna i uspeva dobiti tu ulogu, koja mu donosi i Oscara. Iako je cifra od 8000$ koliko je dobio za taj film jako mala u odnosu na njegove ranije filmske honorare od 150000$, taj je trenutak Sinatru vratio na put s koga do kraja svoje profesionalne karijere, pa i samoga života, neće silaziti. Zaređali su se "Guys and Dolls", "The Tender Trap" i "The Man With The Golden Arm", a zatim i novi pevački ugovor s izdavačkom kućom Capitol records. Njegovo pevanje bilo je bolje nego ikad, albumi se prodaju u milionskim tiražima, a tv kuća NBC nudi mu i multimilionski ugovor. U to vreme Sinatra se intenzivno druži s Kennedyjevima i radi na promociji Johna Kennedya tokom njegove predsedničke kampanje. Vođe demokratske stranke zabrinuti su zbog Sinatrinih navodnih mafijaških konakata, ali ipak Kennedy postaje predjednik, a poznat je tadašnji Sinatrin mačo gest kada je kao nagradu Kennedyju javno ponudio da dele devojku Judith Campbell Exner što je JFK i prihvatio. Kap koja je prelila čašu bilo je Sinatrino upoznavanje Exner s čikaškim mafijaškim šefom Samom Giancanom nakon čega je vodstvo demokratske stranke, odnosno porodica Kennedy, odlučila da prekine sve odnose s Judith Exner, ali i sa Sinatrom. Nakon raskida veze s Avom Gardner Sinatra je bio u vezi s Lauren Bacall, udovicom Humphreya Boggarta, južnoafričkom plesačicom Juliet Prowse, a 1966. ženi se sa 30 godina mlađom, 21-godišnjom Miom Farrow ali i od nje se već nakon 16 meseci rastaje. 11. jula 1976. ženi se za Barbaru Marx, bivšu ženu jednog od četvorice čuvene braće Marx, Zeppa Marxa, koja će ostati uz njega sve do smrti.

Svoju je karijeru pokušao okončati 1971. kada je najavio povlačenje, ali već 1973. vraća se novim albumom "Ol Blue Eyes Is Back". 1980. nastupio je pred 175 000 ljudi u Rio de Janeirou, što ga je dovelo i u Guinnesovu knjigu rekorda. Nemirni duh nije mu dao mira pa je i dugo nakon prvobitne najave penzije nastupao širom svetskih pozornica.

Frank Sinatra umro je od srčanog udara 14. maja 1998. godine u 22:50.

Tokom celog života nije podnosio žene koje puše i piju previše i one koje stavljaju previše parfema. Nije voleo pečenu jagnjetinu, zelene salate, a od ljudi lažove i laskavce. Bio je naravno pravi domaćin, u skladu sa italijanskim korenima i odličan kuvar. Namerno se predstavljao za velikog ljubitelja zabava i puštao je da javnost misli kako se svako veče provodi, a ustvari je najčešće bio kod kuće uz knjigu. Bio je veliki zaljubljenik u beletristiku i jako se zanimao za istoriju. Imao je odlično oko za dela francuskog impresionizma. Bio je, što se kaže, "lažni cuger" - više je pričao o piću, nego što ga je konzumirao. Držao je da je Lennonova i McCartneyeva numera "Yesterday" jedna od najboljih pesama ikada napisanih i da je Sugar Ray Robinson najbolji bokser koga je ikada imao prilike da gleda. Omiljena zdravica bila mu je: "Da mi poživite do stote, i da poslednji glas koji budete čuli bude moj."

Kao što je njegov prijatelj Tony Bennett rekao: "Najveći nas je napustio, ali njegov će Glas zauvek živeti."


Filmografija:
1989 Who's the Boss? (TV series)
1987 Magnum, P.I. (TV series)
1984 Cannonball Run II
1980 The First Deadly Sin
1977 Contract on Cherry Street (TV movie)
1970 Dirty Dingus Magee
1968 Lady in Cement
1968 The Detective
1967 Tony Rome
1967 The Naked Runner
1966 Assault on a Queen
1966 Cast a Giant Shadow
1965 Marriage on the Rocks
1965 Von Ryan's Express
1965 None But the Brave
1964 Robin and the 7 Hoods
1964 Paris When It Sizzles
1963 4 for Texas
1963 A New Kind of Love
1963 Come Blow Your Horn
1963 The List of Adrian Messenger
1962 The Manchurian Candidate
1962 The Road to Hong Kong
1962 Sergeants 3
1961 The Devil at 4 O'Clock
1960 Ocean's Eleven
1960 Can-Can
1959 Never So Few
1959 A Hole in the Head
1958 Some Came Running
1958 Kings Go Forth
1957-1958 The Frank Sinatra Show (TV series)
1957 Pal Joey
1957 The Joker Is Wild
1957 The Pride and the Passion
1956 Around the World in Eighty Days
1956 Johnny Concho
1956 High Society
1956 Meet Me in Las Vegas
1955 The Man with the Golden Arm
1955 The Tender Trap
1955 Guys and Dolls
1955 Producers' Showcase (TV series)
1955 Not as a Stranger
1954 Young at Heart
1954 Max Liebman Spectaculars (TV series)
1954 Suddenly
1954 The Colgate Comedy Hour (TV series)
1953 From Here to Eternity
1951 Meet Danny Wilson
1951 Double Dynamite
1949 On the Town
1949 Take Me Out to the Ball Game
1948 The Kissing Bandit
1948 The Miracle of the Bells
1947 It Happened in Brooklyn
1946 Till the Clouds Roll By
1945 Anchors Aweigh
1944 Step Lively
1944 Road to Victory (short)
1944 The Shining Future (short)
1943 Higher and Higher
1943 Reveille with Beverly
1942 Ship Ahoy
1941 Las Vegas Nights