John Wick: Chapter 2 (2017)

'John Wick: Chapter Two' nam dolazi dve godine nakon što je prvi film napravio prodor u bioskopima širom sveta i vaskrsao karijeru Keanu Reevesa, koji se nije tako slobodno osećao u nekoj ulozi još od vremena kada je igrao Nea u filmu „The Matrix“. Ovaj film vas neće razočarati! Zapravo, ovo je nastavak koji unapređuje svog prethodnika na način koji je neverovatno zadovoljavajuć – i to ne samo zbog broja leševa i prelepo konstruisanih akcionih scena koje su prikazane u njemu. Film počinje odmah nakon poslednjih događaja u prvom filmu, sa vrtoglavom poterom po ulicama Njujorka koje su osvetljene neonskim svetlom, dok John Wick (Reeves) ponovo prisvaja auto koji mu je otet...

Wick se vraća kući nadajući se da će ostatak svog života provesti u miru, ali biva ponovo uvučen u kriminalno podzemlje jer je prisiljen da otplati dug koji duguje italijnskom mafijašu po imenu Santino D’Antonio (Riccardo Scamarcio). Scenario vodi Wicka u Rim i nazad zbog atentata koji mora da izvrši, a koji ga stavlja u daleko veću opasnost. Ovo je jedna zaista uzbudljiva vožnja – kakofonija akcionih scena, ako tako možemo da kažemo, koja ne opterećuje toliko mudrošću i uvijenim zapletom koliko brojem tela koji Wick ostavlja za sobom. Pravac je jednostavan, ali divan; ponovo se u ulozi režisera našao Chad Stahelski, za kojeg je jasno da je više nego majstor koji je bio pod uticajem azijske kinematografije. Njegove akcione scene su odraz lepote filmske umetnosti, a ne samo puko krvoproliće.

Bilo da se radi o tuči širom Rima ili o pucnjavi unutar katakombi, postoji određeni nivo mere ludila koji čini da prosečna pucačina bude daleko interesantnija za gledanje. Scena pred kraj filma koja uključuje umetničku instalaciju prepunu ogledala predstavlja apsolutno zadovoljstvo na više načina, i to ne samo zbog činjenice da se ni u jednom trenutku ne mogu primetiti kamere ili oprema. Wick predstavlja lik u koji Reeves uranja duboko i svom svojom snagom. Kao da je stvoren za nju. Međutim, njegova nemogućnost da prikaže neko drugo osećanje osim zbunjenosti je primetna tokom tiših, mirnijih scena u filmu, koje su mogle biti obrisane da je vreme trajanja filma bilo nešto kraće.

Nastavak se primetno razvlači dolaskom Laurencea Fishoubrnea, pa je ovo neka vrsta ponovnog okupljanja za dve bivše zvezde filmova „Matrix“. Međutim, niko i ne ide da gleda ovakav film zbog zapleta. To pokreće stvari, zadirući dovoljno duboko u podzemlje da ne deluje samo kao puko podsećanje. Između ostalog, to omogućuje likovima glumaca kao što su Ian McShane da se iskažu, izjavljujući rečenice o časti i poštovanju pravila čak i među nekima od najnasilnijih ljudi na svetu. Prosto rečeno, „John Wick: Chapter 2“ je pravo uživanje za oči i uši, koja zabavlja bez da traži išta zauzvrat.