Scream 4 (2011)

Ovako.

13 je razloga za stravu i užas u filmu „Scream“ 4:

1. Da devojka sa početka filma ima, prema njenim pretećim rečima, IQ od 135,
2. Da je scenarista Kevin Williamson ikada upoznao nekoga ko ima IQ od 135,
3. Da čitava ekipa filma ukupno ima IQ od 135,
4. Da smognete snage da nekako izdržite do kraja filma, a ostanete nezadovoljni što nisu svi likovi pomrli, kako petog nastavka ne bi bilo,
5. Da gledate kako raspevani i skakutavi američki, ne mogu reći glumci, više pojave, raspevano i skakutavo cupkaju kad god vide da ih snima reditelj filma,
6. Da se film otvoreno ruga klišeima žanra ne shvatajući da je sam ispod svih pomenutih, i da nelogičnost koju toliko ponavljaju kao originalnost ovog nastavka, predstvlja samo tužnu nesposobnost scenariste i režisera da osmisle nešto, iole, podnošljivo,
7. Da je apsurdno nazvati ovaj film post-modernim,
8. Da se zapitate gde postoje ovakvi ljudi koji defiluju ovim filmom, i ako postoje, šta su to jeli pa su takvi?
9. Da slušate kako neko uzrasta od 13-20 godina izgovara tekst napisan od nekoga ko ima preko 40 godina,
10. Da Wes Craven i dalje dobija poslove,
11. Da se rečenica filma „Nikada se ne kači sa originalom“, odnosila, nekim čudom, na prvi nastavak „Scream“ serijala, onoga što je tek blago bio zabavan 1996. godine.
12. Da se barem Campbellova, Coxova i Arqette nisu zagubile u filmu, koji je naš’o, pa zaš’o.
13. I da imamo naftu umesto krvi koja prska na sve strane. (Možda je neka simbolika koja mi izmiče oku).

Mali savet - ako je iko znatiželjan da pogleda neki od zabavnih slešera, koji sebe nisu uzimali za ozbiljno, evo par naslova: „My Bloody Valentine“, „Happy Birthday to Me“, „Mother's Day“, „Silent Night, Deadly Night“, „Bloody Birthday“, „The House on Sorority Row“, „Just Before Dawn“, „The Burning“, „The Prowler“, „Eyes of a Stranger“, „Maniac“ i „Slumber Party Massacre“. I najgori među njima, (potpuno nevažno koji, jer se ne zna koji je gori od kojeg), ima više stila i života u njemu nego li „Scream 1 + 2 + 3 + 4 = 10“.

Tako.