The Great Wall (2016)

Zapad susreće Istok na zanimljiv način u novom filmu Zhanga Yimoua „The Great Wall“, koji nam pokazuje kako slučajni stranci mogu biti od velike pomoći i kako je Kineski zid zapravo podignut kako bi sprečio stvorenja, stvorena pomoću izuzetnih specijalnih efekata, da dođu do glavnog grada ove nacije. Teško da ćete naići na dosadne momente u ovom ambicioznom spektaklu o evropskom plaćeniku iz 12. veka koji traži legendarni eksplozivni „crni prah koji vazduh pretvara u vatru“. Naš glavni lik – koga igra niko drugi do Matt Damon – stiže baš na vreme za stravičnu opsadu i na posletku uči da je poverenje dobro, da su Kinezi izmislili taktičko skakanje bandžijem i da žene mogu biti vojni stratezi bez premca.

Američko-kineska koprodukcija, koja već od azijske premijere 16. decembra 2016. godine privlači publiku – mada, ako je sudeći po nekima, ne u dovoljnom broju – upravo je dostigla svoj vrhunac na bioskopskim blagajnama na Bliskom Istoku, a od 11. januara 2017. godine, ovaj film se prikazuje i u Francuskoj, dok će se u bioskopima u SAD-u i Velikoj Britaniji naći tek od 17. februara. Izgradnja Kineskog zida trajala je 1,700 godina; ovaj film će verovatno mnogo brže od toga ostvariti profit i pokriti ulaganje od procenjenih 150 miliona dolara.

Strelac kome nema ravnog, William (Damon) je među poslednjim ljudima koji su se otisnuli u potragu za barutom na Dalekom Istoku. Nikada nije tačno utvrđeno odakle on potiče, ali nekoliko slogova mogu da odaju nejasni srednjevekovni irski akcenat koji povremeno izbija na površinu. Kako su novac i hrana bili njegovi jedini motivi, William se borio nadaleko i naširoko, uključujući tu i Španiju u kojoj je navodno udružio snage sa svojim najbližim bratom po oružju, Tovarom (čileanskim glumcem Pedrom Pascalom).

Par lukavih poteza uspostavilo je nekoliko suštinskih delova ove priče. William odlučuje da zadrži popriličan komad magneta (magnetnog kamena) iako je težak, i on putuje jašući konja. Noću u kampu ubija nešto čija krv je zelena i, pre nego što upadne u ponor, za sobom ostavlja samo svoju zlokobnu, odsečenu kandžu. Sledećeg dana William i Tovar jašu daleko od plemenskih neprijatelja, ali nailaze na veliku prepreku, pa su primorani da se predaju ljudima u raskošnim oklopima koji se nalaze na vrhu utvrđenog zida.

William i Tovar pretpostavljaju da će biti pogubljeni, ali uspevaju da dokažu generalu Shaou (Hanyu Zhang), koji komanduje vojskom od 100.000 ljudi, strategu Wangu (Andy Lau Tak-wah) i komandantu Lin (Jing Tian) iz tzv. grupe Nameles Order (Reda bezimenih), da mogu biti od pomoći u borbi. Kandža pripada Taotieima, živoj analogiji ljudske pohlepe koji napadaju svakih 60 godina i postaju pametniji između napada. Taotiei su proždrljivi i grabljivi predatori koji primaju naređenja od Queen (Kraljice), koja koristi suptilno uzbudljiv način komunikacije koji vidimo tokom filma o čudovištima koja su donekle inspirisana originalnim legendama.

Gledaoci su u dobrim rukama – ako nisu previše zahtevni – pošto Zhang Yimou laganim tempom vodi lako uočljive likove kroz film. Scena borbe nikada nije predaleko, a motivacija glumaca ostaje uverljiva u okviru parametara filmskih ludorija, koje su dobro izvedene. Ulozi se podižu dok finalna borba ne kulminira nesebičnim žrtvovanjem, akrobatskim timskim radom, međukulturalnom hrabrošću i predmetima koji eksplodiraju.

Premisa predstavlja čvrst okvir – poznavaoci mangi i animea mogu reći da se radi čak i o osnovi – na koji je postavljen impresivni FX, bilo da se radi o besnim čudovištima ili povremenim ljupkim prekidima u vidu belih fenjera rasutih na nebu.

Damonov William je prijatno muževan, uveren u veštine koje već poseduje i spreman da nauči nove. On je već video dosta toga u svojim putničkim avantuarama, ali je iskreno impresioniran naprednom kulturom ljudi čiji je zatvorenik. Pascal dodaje i dašak humora pomoćnika junaka, što ponekad funkcioniše, a ponekad ne. William Dafoe je na zabavan način izabran za ulogu čoveka koga garnizon Kineskog zida drži zarobljenog već 25 godina, tokom kojih je on podučavao komandanta Lin da govori prilično dobar engleski koji će joj zatrebati u malo krućim filozofskim raspravama sa Williamom o tome da li su njihovi životni pristupi slični ili ne.

Jedno od imena kojima se ovaj film najavljuje je i Andy Lau, koji igra neobavezno nezaboravnu i idolizovanu pop zvezdu, Lu Hana, koji prolazi dirljiv put od mladog, nesposobnog regruta do vojnika od neprocenjive vrednosti. Međutim, nijedna gluma se ne može nazvati posebnom – ovakvom entuzijastičnom filmu o čudovištima dovoljna je gluma na zadovoljavajućem nivou.

Pored izbora prirodnog okruženja, dizajn produkcije je vrhunski, pri čemu se ističu scene borbi žena ratnika. Muzika se dobro slaže sa akcijom i ne deluje previše nametljivo.

William je naučio samo jednu reč na lokalnom jeziku, a kineski glumci uglavnom govore mandarinski, pa je dosta razmišljanja uloženo u to šta treba prevesti, kao i u to ko šta treba da zna i kada. Pouka filma odnosi se na to da je učenje od drugih kultura korisno i da čak i privremena imigracija vodi ka inovaciji.