The Last Temptation of Christ (1988)

Hrišćanstvo nas uči tome da je Isus Hrist bio i Bog i čovek. Da li je on mogao biti oba je ono što je centralna misterija hrišćnske vere, ali i predmet filma "The Last Temptation of Christ." Kada bi bio čovek Isus bi trebao da poseduje sve slabosti prosečnog čoveka, da bude pogložan svim iskušenjima, odnosno morao bi da poseduje “slobodnu volju”. Kao sin Boga, on je bi takođe prouzrokovao različite Satanine zle namere, “The Last Temptation of Christ” je upravo film o tome kako je on prihvatio iskušenje i pobedio ga.

"The Last Temptation of Christ" svojim naslovom spada u red jako ozbiljnih filmova i on to i jeste. Ovaj film će sigurno inspirisati mnogo ozbiljih razmišljanja o prirodi Isusa nego bilo koje drugo ostvarenje do sada.

Film počinje scenom u kojoj čovek u očaju šapuće: “Osećanje počinje. Vrlo bolno, vrlo milostivo”. Tada bol počinje. Šape su se provukla ispod kože i pronašle svoj put. Sam što nisu dotakle moje oči, ukopale su se. I sećam se. Prvo sam postio tri meseca. Čak sam i šibao sebe pre nego što sam krenuo na počinak. U početku je delovalo. A onda se bol vratio. I glasovi. Zvali su me po imenu: Isus.”, kaže Isus iz Nazareta (Willem Dafoe). On je stolar u Judeji koju su okupirali Rimljani, tako da je on “rascepan” između sebe kao čoveka i svoje spoznaje da Bog ima plan za njega.

“The Last Temptation of Christ” je drama iz 1988. godine koju je režirao Martin Scorsese. To je filmska adaptacija istoimenog kontraverznog romana iz 1953. godine koju je napisao Nikos Kazantzakis. U filmu glume: Willem Dafoe (Jesus Christ), Harvey Keitel (Judas Iscariot), Barbara Hershey (Mary Magdalene), David Bowie (Pontius Pilate) i Harry Dean Stanton kao Paul. Sam film je kompletno snimljen u Maroku.

Like the novel, the film depicts the life of Jesus Christ and his struggle with various forms of temptation including fear, doubt, depression, reluctance and lust. This results in the book and film depicting Christ being tempted by imagining himself engaged in sexual activities, a notion that has caused outrage from some Christians. The movie includes a disclaimer explaining that it departs from the commonly-accepted Biblical portrayal of Jesus' life, and that it is not based upon the Gospels.

Ironija je da su postojali mnogi pokušaji da se ovaj film onemogući, bila je iskrena i opsežna istraga o samoj temi filma, a na njemu je radilo dvoje američkih filmadžija koji se oduvek vezuju za ozbiljnije filmove o grehu, krivici i pokajanju. Martin Scorsese, reditelj filma, je napravio skoro polovinu filmova o borbama duše svojih likova između dobra i zla. Paul Schrader, scenarista, je napisao scenaria za neke od najboljih Scorsese-ovih filmova ("Taxi Driver," "Raging Bull").

Scorsese i Schrader nisu napravili film koji “ugađa” publici, kao što je slučaj sa skoro svim filmovima u Holivudu. Oni su shvatili ličnost Hrista i njegovu poruku jako ozbiljno, pa su napravili film koji daje religioznu poruku. Evo krvi i mesa, borbe, ispitivanja, samoispitivanja i njegovog oca koji zna pravi put, a na kraju, posle velike patnje, Isus zasluženo kaže na krstu “Ispuno sam cilj”.

Kritičari ovog filma govore sa osporavanjem o poslednjim scenama, u kojima je Hrist na krstu, u bolovima, pa počinje da halucinira i zamišlja kakav bi njegov život bio da je bio slobodan kao svaki običan čovek. U svojim sanjarenjima, on se ženi Marijom Magdalenom, ima decu i postaje stariji čovek. Ali je u filmu jasno da mu je ova halucinacija poslata od strane Satane, u vreme njegove najveće slabosti, kako bi ga kušao, a halucinacija sama po sebi, je najprivlačnija scena u filmu. Isusu prilaze Apostoli zato što je napustio svoju misiju. Tokom njihove zamišljene konverzacije, Isus sakuplja snagu da uzdrma kušanje i vraća se savesti da prihvati patnju, smrt i uskrsnuće.

Tokom halucinacije, ima jedan veoma kratki trenutak kada vidimo Hrista kako vodi ljubav sa Magdalenom. Ova scena je snimana jako pažljivo, tako da ne može da se ubroji ni u jenu od intimnih scena, već je samo ilustracija braka i stvaranja dece. Oni koje je film uvredio prigovaraju na samu nameru filma da je Isus mogao da ima, čak i samo da pomisli da ima, bilo kakav seksualni odnos. Ali, sam tok Hrišćanstva nas uči tome da je jedinstvo muškarca i žene jedan od fundamentalnih razloga zbog kojih je Bog kreirao ljudska bića, a da zamislimo da je Božiji sin, kao čovek, mogao da ima takve misli.

Potoji i biblijska pretpostavka za takva iskušenja. Mi čitamo 40 dana i noći tokom kojih je Satana iskušavao Hrista u pustinji vizijama radosti koje bi mogao da “uživa” kada bi napustio svog oca. U filmu, koji je predstavljen kao fikcija a ne kao nešto zasnovano na Bibliji, Satana to pokušava još jednom u trenutku Isusove najveće slabosti.

"The Last Temptation of Christ" je pre svega film koji se bavi Hristovom dvojakom prirodom, pa tako prouzrokuje razmišljanja vezana za misteriju bića koje je moglo da bude i Bog i čovek.