True Memoirs of an International Assassin (2016)

Ono što možemo da kažemo o poslednjoj komediji u produkciji kompanije Netflix po imenu „True Memoirs of an International Assassin“ je sledeće: izgleda i deluje kao pravi film. Za razliku od mnogih drugih Happy Madison projekata, uključujući i Netflix Originals „The Ridiculous Six“ i „The Do-Over“, režiser ovog filma je čovek koji je u obzir uzeo vizuelnu kompoziciju i ritam, a neko je zapravo napisao scenario. Scenario Jeffa Morrisa, koji je bio na ozloglašenoj „crnoj listi“ najboljih scenarija koji nisu snimljeni, ima iznenađujuće dubok zaplet, nešto što takođe nije svojstveno drugim filmovima u kojima glume Kevin James i Adam Sandler, koji se obično sastoje od niza opuštenih šala povezanih neverovatnim zapletom. Na kraju krajeva, „True Memoirs of an International Assassin“ nije dovoljno zabavan da bismo ga preporučili, ali sigurno ne predstavlja naporno iskustvo kao poslednjih par Jamesovih filmova kao što su „Paul Blart: Mall Cop 2“ ili „Pixels“, pa neki delovi ovog filma zaista dobro funkcionišu.

Zvezda serije „The King of Queens“ (koja je poznati slatki greh ovog pisca) igra Sama Larsona, kancelarijskog smotanka koji ima par prijatelja i užasnog šefa. On zamišlja da je glavni lik u knjizi koju piše u slobodno vreme, a koja se zove „Memoirs of an International Assassin“. Dobijajući savete od svog druga iz bara i bivšeg vojnika po imenu Amos (Ron Rifkin) o detaljima i tehničkim aspektima tajnih misija, Sam uspeva da napiše zanimljivu avanturističku priču punu akcije koju šalje svom novom izdavaču Kylie (Kelen Coleman), koja obećava „da neće da promeni nijednu jedinu reč“. I zaista ne menja ništa. Ona samo dodaje reč „True“ u naslovu knjige, što dovodi do toga da se Samov stvarni život potpuno uzburka. On se sada pojavljuje u emisijama i pokušava da odbrani priču o međunarodnoj špijunaži koju je izmislio. Naravno, ne prolazi mnogo vremena pre nego što ga kidnapuju i ubace u veoma rizičnu situaciju u Venecueli.

Konkretni detalji međunarodnog dela Samove avanture su prilično mudri u pogledu svoje složenosti. Sam se prvo upoznaje sa El Torom (Andy Garcia), koji želi da kriminalni vođa Masovich (Andrew Howard) bude ubijen. Masovich presreće Sama i naređuje mu da ubije predsednika (Kim Coates), koji onda presreće Sama i naređuje mu da ubije El Toroa. Ovo je pravi špijunski krug. Sam, za kojeg većina ljudi misli da je međunarodni ubica poznatiji kao „The Ghost“, sprijateljuje se sa borcem za slobodu po imenu Rosa Bolivar (Zulay Henao), a Rob Riggle i Leonard Earl Howze pojavljuju se kao par američkih agenata koji posmatraju Samovu/Ghostovu trenutnu dilemu sa dozom skeptične radosti. Oni se klade u to da li je on zapravo ubica ili ne i jedu kokice dok gledaju snimke nadzora na kojima on samo pokušava da preživi.

Velikim delom, „True Memoirs of an International Assassin“ je samo dovoljno prenatrpan da bi bio zanimljiva diverzija. Problem je što se Morris i režiser Jeff Wadlow vraćaju na iste šale previše puta – vidimo više scena u kojima Sam zamišlja akcione sekvence koje se ne dešavaju u stvarnosti, a tu je i ta čudna navika da muzika u zadnjem činu bude začinjena verzijama američkih pop pesama na španskom jeziku. Veći problem je poseban nedostatak stvarnog smeha u tim šalama, čak i kada ih čujemo po prvi put. Možda smo se samo par puta zasmejali zahvaljujući Riggleu i Howzeu, pa smo u velikom iskušenju da ovaj film čak ni ne ubacimo u kategoriju komedija. Ovaj film je mešavina velikog broja žanrova, međutim nema dovoljno izražene karakteristike da bismo mogli da kažemo da eksplicitno pripada nekom pojedinačnom žanru.. Takođe nema dovoljno akcije, nema dovoljno smeha, a likovi nisu dovoljno upečatljivi da biste ih zapamtili.

S tim u vezi, ne možemo reći da ovaj film nimalo nije smešan, da je uvredljiv ili otvoreno glup. Možda se od njega ne očekuje puno, ali ovo je film za ubijanje vremena, nešto što može da učini da par sati prođe brže ako vam je to potrebno. Filmovi treba da budu nešto više od toga, a ovaj je mogao da ima pametnije dijaloge i stvarne likove.