Yankee Doodle Dandy (1942)

Yankee Doodle Dandy je biografski film Michaela Curtiza iz 1942. o zabavljaču Georgeu M. Cohanu s Jamesom Cagneyjem, Joan Leslie, Walterom Hustonom, Richardom Whorfom, Irene Manning, Georgeom Tobiasom, Rosemary DeCamp i Jeanne Cagney.

Pesma "Yankee Doodle Dandy" bila je Cohanov zaštitni znak, patriotska imitacija stihova i melodije stare pesme iz Američkog rata za nezavisnost, "Yankee Doodle". Osim ove, u filmu se pojavljuju i druge Cohanove pesme kao što su "Give My Regards to Broadway", "Harrigan", "Mary's a Grand Old Name", "You're a Grand Old Flag" i "Over There".

Cagney je bio prikladan izbor za ulogu, kao još jedan Amerikanac irskih korena koji je takođe bio pevač i plesač u svojoj ranoj karijeri. Njegova jedinstvena i naizgled čudna prezentacija polu-pevanja i polu-recitovanja pesama podsećala je na stil koji je i sam Cohan koristio. Novine su u to vreme izveštavale da je Cagney namerno hteo imitirati Cohanov stil s kombinacijom pesme i plesa, ali glumiti u svom uobičajenom stilu. Iako je reditelj Curtiz bio slavan kao šef, glumcima je dao i dosta slobode.

Iako je dosta biografskih detalja iz filma izmišljeno u holivudskom stilu (kao što je ispuštanje činjenice da se Cohan razveo i ponovno oženio), posebna je pažnja pridana da setovi, kostimi i plesni koraci budu originalni. U tome je puno pomogao Cohanov bivši saradnik Jack Boyle, koji je dobro poznavao njegove produkcije. Boyle se i pojavio u filmu u nekim plesnim skupinama.

Film je osvojio Oscare za najboljeg glavnog glumca (James Cagney), najbolju muziku i najbolji zvuk. Nominovan je za najboljeg sporednog glumca (Walter Huston), najboljeg reditelja, najbolju montažu, najbolji film i najbolju originalnu priču.

Film je 1998. završio na 100. mestu 100 najboljih filmova svih vremena u izboru Američkog filmskog instituta. 2006. je proglašen 18. najboljim mjuziklom u istoriji. Na popisu 100 najboljih citata Instituta, Cagneyjev, "Moja majka vam zahvaljuje. Moj otac vam zahvaljuje. Moja sestra vam zahvaljuje. I ja vam zahvaljujem.", je završio na 97. mestu.

Popularan je postao mit, koji je u najmanju ruku iskrivljena istina, da je film napisan kao odgovor na optužbe da je James Cagney bio komunista. Priča ide ovako: Cagney saznaje da je u opasnosti da završi na crnoj listi zbog komunističkih simpatija. Zato odlučuje da snimi patriotski film i očistiti svoje ime. Ovaj mit se pojavio tek početkom pedesetih. U drugim verzijama ove legende navodno su bili optuženi Robert Bruckner ili Edmund Joseph.