Spori zumovi obično imaju konstantnu brzlnu približavanja ili udaljavanja. Brzi zum se koristi za efekat šoka. Ali, jedan zum može da počne lagano i da postepeno povećava brzinu. Iznenadno zaustavljanje će se postići naglim zaustavljanjem brzog pokreta zuma. Brz početak i spor završetak zuma biće mnogo prijatniji za oči, ali početak mora blti sasvim oštar i uznemirujući.
Kombinacija sporo-brzo-sporo, izgleda da je idealna kada se koristi zum od jednog do drugog ekstrema svojih mogućnosti. Nije toliko važno da se koristi pun raspon žižnih daljina za vreme zumiranja. Zumiranje u kratkim sektorima žižnih daljina je uopšte mnogo arfektnije. Zumiranje prema statičnom objektu naglašava samo zumiranje. Brzi zum vrši vizuelno naglašavanje izabranog objekta, oštro isključujući celu okolinu. Ovo može da naglasi akterovu reakciju, kao što je usklik ili vrisak, ili osobu delimično pokrivenu odećom i sakrivenu, ili bure baruta koje eksplođira prema kameri, ili nemi svedok u pozadini kome se zumom približavamo da bismo ga naglasili.
Lagani zum, polako prilazeći napred prema suznin očima, može da stvori intimno raspoloženje sugerišući sučesništvo.
Zum je bolje motivisan i bolje indegrisan u kadru na samom početku .
Kada kadar počne, A se vidi iz profila, levo. On očigledno nešto posmatra. Kad okrene glavu prema nama, zumiramo unazad da bismo pokazali objekat u prednjem planu. Zum može da bude motivisan pokretom tela: Čovek korača prema kameri. Zum u položaju teleobjektiva snima ga u krupnom planu. Zum se postepeno povlači unazad sa čovekom koji se približava, držeći ga stalno u istom, krupnom planu. Ovaj optički pokret unazad podražava fizičko kretanje kamere u vožnji, ali je efekat drugačiji. Druga mogućnost je suprotan pravac kretanja - kamera zu- mira unapred prema akteru koji se kreće pravo prema nama. Zumiranje se zaustavlja zajedno sa kretanjem aktera.
.jpg)
.gif)
.gif)
