Way Out West (1937)

Film je snimljen 1937. godine. Moj deda je tada imao 6 godina, a sada se sprema za 84.! Razumemo li mi da je u pitanju ceo jedan život prošao od ovog sjajnog filma? Sva animacija i šablonski scenariji ovog vremena neće biti ni do kolena velikom Stanliju i Oliu.

Da li su i njih dvojica bili predvidivi? Da. Svaki njihov film ima zaplet koji se vrti oko čvora njihove smotanosti i samo ih zapetljava u još veće probleme. Razlika je u tome, što su oni maksimalno davali mašti na volju i forsirali slepstik do granica izbezumljenosti (za to vreme). Takav pristup komediji je i danas duhovit za razliku „who gets the girl“ pričama koje se više ne razlikuju ni po scenariju, ni režiji, ni glumcima, ni muzici, ni kostimu. Ničemu! Ovaj film preporučujem jer je zabavan, prijatan, opušta. Ma sladak je u neku ruku! I da, za razliku od većine filmova koje je ovaj duo radio, ovde priča ima srećan kraj, umesto Jebiga! I traje sat vremena. Onih što gubimo svaki dan i ne shvatamo gde.

Stanlio i Olio kreću u potragu za kćerkom uticajnog čoveka, ne bi li joj predali papire o zlatnom rudniku koji nasleđuje. Ona, ne znajući da će joj se na neobičan način sa dva najneobičnija posrednika promeniti život, dirinči u salonu koji drže gramzivi vlasnik i njegova žena, pevaljka istog salona. Njih dvojica će dotle sebi navući nevolju za vrat flertujući sa ženom šerifa grada koji planiraju da posete. Naravno, šerif će za ovo saznati i dati im priliku da odluče manje bolnu opciju: sledećim vozom napuštaju grad ili ga napuštaju u mrtvačkim kolima. Međutim, oni nisu ispunili svoj zadatak, a vlasnici salona saznali su njihovu misiju i žele da preotmu rudnik. Sledi čitav niz nezgoda, zavrzlama i nezgodnih situacija. Sreća je na strani mlade naslednice, ali teško bi se moglo naslutiti. :)

Autor: Tamara Maksimović (Helly Cherry)