Kung Fury (2015)

Dve godine posle emitovanja najave za film, 2015. nam donosi „Kung Fjuri” (Kung Fury). Reč je o sjajnom „rip-ofu” kinematografije osamdesetih koju je modernoj filmskoj publici genijalno prezentovao David Sandberg. Ovo je svakako jedan od najboljih kratkometražnih filmova dosad snimljenih!

Kung Fjuri je kontroverzni policajac sa ulica Majamija kojima vlada bezvlašće, bande i poludeli automati za igrice! Prilikom sukoba sa zlim kung-fu majstorom Fjuri ostaje bez partnera, ali mu se ujedno dešava i nešto više nego neobično; istovremeno ga udara grom i ujeda kobra, i taj splet događaja rezultira time da ovaj predstavnik reda i zakona momentalno postaje jedan od najvećih majstora borilačkih veština u istoriji! Međutim, da bi to i potvrdio, mora da se vrati u prošlost i sukobi se sa borcem koji uživa veliki kredibilitet među pripadnicima kung-fu supkulture – Adolfom Hitlerom! Na tom putovanju Fjuriju je potrebna pomoć Hakermena, kompjuterskog genija koji zahvaljujući svom znanju i supertehnologiji koju poseduje može da hakuje vreme i vrati našeg junaka pravo u nacističku Nemačku. Međutim, prilikom povratka u prošlost nešto polazi naopako i policajac završava u dobu laserskih dinosaurusa i Vikinga...

Kako bi film što više odisao duhom osamdesetih godinaa prošlog veka u postprodukciji je kvalitet slike namerno smanjen, tj. doveden u takvo stanje da celo ostvarenje izgleda kao da ga gledamo sa VHS trake. Genijalno! Kompletan projekat, svih tridesetak minuta koliko traje, odiše „treš” elementima i scenama ekstremnog nasilja uz još ekstremnije preterivanje. Selekcija glumaca je odlična, te se stiče utisak da bi potpuni promašaj bio da se bilo ko drugi našao na mestu bilo kog od protagonista.

Nizak budžet daje posebnu draž filmu i apsolutno je nemoguće da ovako nešto bude visokobudžetno. U početku, plan je bio da se skupi 200.000 dolara za polučasovno ostvarenje, ali kako su ambicije rasle cilj je postao jedan milion i dugometražni film. Jedini način da finansira svoje čedo Sandberg je video preko „kraudfandinga” i zahvaljujući Kikstarteru je uspeo da skupi 600.000 zelenih novčanica koje su premudro uložene u nastajanje antologijskog „treš” dela kratkog metra. Mnogi su se nudili da se pojave u ovom filmu apsolutno besplatno, jer bi na taj način bili deo nečeg što će definitivno ostaviti snažan pečat u sedmoj umetnosti, a ujedno bi se i sjajno zabavili. I tako, dve godine od najave, „Kung Fjuri” je sklepan i svoju premijeru je doživeo u Kanu; ostalo je istorija...

Na detalje se pazilo toliko da čak i glavni junak filma nosi naočare Rej Ban, model Vejfarer, isti onaj kakav su nosili Don Džonson, Tom Kruz i Brus Filis u akcionim filmovima i serijama osamdesetih godina.

Muzika je posebna priča. „Elektronci” i sintisajzeri svuda. A glavna numera, glavna numera je prosto besna! Činjenica da je izvodi Dejvid Haselhof govori dovoljno, a ako tome pridodamo i to da se pesma zove True Survivor, ne moramo ni da je slušamo a opet možemo da znamo u kom pravcu vodi. Ipak bacite uvo i obavezno pogledajte spot, shvatićete o čemu govorim.

Da rezimiramo, „Kung Fjuri” je odličan film, ali ipak nije do j**a. Fali mu nešto malo, neki detalj, neki začin, koji očigledno samo japanci poseduju. Ipak, i bez tog misterioznog dodatka koji niče na dalekom istoku, ova, 2015. godina je značajna za filmsku umetnost upravo zbog ostvarenja kome smo posvetili prethodne redove. Bitna je i zbog toga što pred „treš” sladokusce dovodi novog heroja, švedskog reditelja i vizionara Davida Sandberga koji će, nesumnjivo, imati šta da kaže, odnosno prikaže u godinama koje dolaze.

Autor: Milos (Punjeni Paprikaš)