Jack and Jill (2011)

I apokalipsa kreće sa ovim filmom.

Tragedija je imati Sandlera u filmu. Neizmerno veća imati ih dvojicu. Još veća je da je Al Pacino najsmešniji momenat filma. A najveća zagonetka kako je film uspeo da dobije oznaku PG?!

Adam Sandler je najpoznatiji “komičar” koji nije uspeo da snimi ni jednu komedju. Njegovi pokušaji su, pre svega, neprijatno tužni pri kojima on izvrgava ruglu žanr komedije, ili pak, žanr komedije njega, kako god hoćete. Kako god bilo, ovakvo smeće od filma on snima već 15 godina unazad, a ovakav prikaz neće mu ni najmanje štetiti na finansijskom planu. Ali nije on kriv, kriva je publika što mu dozvoljava da terrorise toliko dugo, ali I njegova porodica koja ga je od malena smatrala smešnim. Pa posle recite da najveće štete ne proizilaze baš iz detinjstva I vremena provedenim sa svojim roditeljima. Sada se obraćam mladim majkama i očevima. Nemojte biti uvereni da vam je dete smešno, samo zato što je vama smešno. Raspitajte se, pokažite ga, čujte i druge izvan pororidice I kruga bliskih prijatelja da li je i njima ono smešno.Previše je i jedan Adam Sandler.

Inače, vrlo je moguće da će ovaj film preuzeti titulu najgoreg filma ikada, sudeći prema kritičarima, što, posebno u današnjem vremenu, nije mali poduhvat.

Poslednji put kada je komedija funkcionisala prijatno i neuvredljivo sa trendom blizanaca bila je 1988. sa filmom “Big Bussines” sa Bette Midler i Lilly Tomlin. Nakon njega, filmovi sa sličnom tematikom služe pre svega da vređaju, a ne da zabavljaju.

U “Jack and Jill” oseća se neverovatna lenjost, da u nekoliko trenutaka osećate da će glumci zaspati pre vas. To je čak toliko snažan osećaj da je film morao da se pomeri na putnički brod kako bi se radnja ubrzala i uvede gomila poznatih glumaca koji su prošli filmom, poput Jonnya Deepa.

Katie Holmes, crvenkapa koja nikako da nađe put iz šume koja je okružila, uglavno sedi ili stoji preneraženo zbunjena sa očiglednim pitanjem: “Smem li da pogledam u scenario?”

Sandler pravi filmove za određenu grupu ljudi, to je jasno. Ako mu ta grupa ljudi obezbeđuje prilično lepu budućnost, zašto bi se onda on i potrudio da izvede nešto bolje ako mu je i ovoliko malo, a tužno je koliko je malo, dovoljno za bolje sutra?