Hotel Rwanda (2004)

Nasilni dvadeseti vek dobio je svoje nasilno finale u ruandskim plemenskim obračunima. Jedan je čovek to pokušao sprečiti.

Početkom devedesetih u vreme kad su brdoviti Balkan potresali ratovi tamo dole, na jugu, u Africi, desila se ljudska katastrofa neverovatnih razmera. Gotovo milion ljudi je pobijeno u neverovatno agresivnom, genocidnom nasrtaju Hutua na Tutsije I to je trajalo nekih stotinjak dana. Krvavi plemenski obračun u siromašnoj i malo kome zanimljivoj Ruandi označio je kraj veka, a kao i u mnogim drugim situacijama zapadni svet sa svojim glasnim proklamacijama o civilnom društvu stajao je po strani.

Film Terrya Georgea u fokus uzima Paula Rusesabagina (Don Cheadle), direktora hotela u evropskom vlasništvu, koji pokušava stvoriti ali i sačuvati izbeglički kamp i nekih 1200 života. Ali ovo nije samo priča o hrabrosti pojedinca iako je na njoj osnovni naglasak; u razmatranje se uzima i pozicija zapada kroz likove poručnika pri UN – u (Nick Nolte) i fotoreportera Jacka (Joauqin Phoenix). Obični ljudi u situaciji kad je pored borbe za život možda važnije pokušati sačuvati moralna načela; i to na način koji je najteži: delima. Jednima to uspeva, drugima za isto ne pruža se niti prilika.

Kritika je film prihvatila sa odobravanjem, a posebno je ishvaljena glumačka postava sa uverlijivim Cheadlom na čelu. Usledile su i bezbrojne nominacije na gotovo svim važnijim dodelama filmskih nagrada poput Zlatnog globusa, Oscara ili Bafte. Ali nisu izostale ni kritike. 'Hotelu Ruandi' najviše se zameralo okretanje jednom čoveku i jednoj porodici dok se u pozadini odvija haotični masakr u kome strada bezbroj ljudi. Takođe, isto što se spominje se kao mana George-ovog filma: sladunjav, nerealan i s obzirom na celokupni sadržaj čak i neprimeren kraj. Pitanja o izbegavanju scena nasilja takođe su bila na tom tragu, ali autori su i na to imali spreman odgovor: genocid se pokušao prikazati kroz nadrealnu atmosferu snažnog psihološkog naboja, a ne kroz naturalistične prikaze potoka krvi. Producent Ho je dodao: 'Ovo je snažna ljudska drama namenjena širokoj publici; ovo nije horor film.'

Očigledno se zaboravlja kako svrha mainstream filmova nije šokirati, ali ni revolucionirati. Oni trebaju potresti, zamisliti i pre svega postaviti dobra pitanja. 'Hotelu Ruandi' to je u svakom slučaju uspelo.