Carnage Park (2016)

"Mesto krvoprolića" ("Carnage Park") je film Mikija Kitinga baziran na istinitoj priči koji nije baziran na istinitoj priči.

Škorpion Džo i Leni su pljačkaši banaka u pokušaju. Pri jednom takvom pokušaju oni otimaju Vivijan i kreću sa njom u nepoznatom pravcu bežeći od duge ruke zakona. Kalifornijska pustinja deluje kao savršeno mesto za skloniti se ali samo pod uslovom da ne uletite na imanje poludelog ratnog veterana Vajata koji, eufemistički rečeno, ne voli baš goste na svom posedu. Kako Leni i Škorpion stradaju, što od ruku policije što od negostoljubivog domaćina, Vivijan biva prinuđena da sama traži izlaz iz naizgled bezizlazne situacije.

Glavna ženska uloga je poverena Ešli Bel koja je dala sve od sebe da je iznese a da li je uspela pokušaću da objasnim na sledeći način. Imam jednu figuricu na stolu. Duboko verujem da bi ta figurica uspela da napravi realnije facijalne ekspresije koje karakterišu prestravljenu osobu. Tačnije, imam četiri figurice i planiram da kontaktiram Mikija Kitinga sa predlogom da mu uz minimalnu finansijsku nadoknadu rentiram celu glumačku ekipu za njegovo sledeće ostvarenje.

"Mesto krvoprolića" je horor bez atmosfere karakteristične za ovaj žanr. Nagomilan je kliše na kliše, počev od zastrašujuće gas maske koje se niko ranije nije setio kao detalja pa do iritantnog, lažno zlokobnog smeha glavnog negativca. Kiting je zamislio da je veliki umetnik i svojski se potrudio da nam to dokaže. Svaki kadar kao da vrišti: "Pogledajte kako je dobar reditelj, pogledajte, je l' ste videli?" Sve u svemu ovo ostvarenje izgleda kao kada bi Dejan Zečević snimao filmove strave. Čekaj, pa Dejan Zečević i snima horore; čoveče...

Jedini plus su "gor" scene, ekipa koja se bavila tim segmentom je sasvim korektno odradila svoj deo posla. To deluje dosta realistično i ukusno krvavo.

Ovo delo je premijerno prikazano u januaru 2016. godine na Sandens festivalu a kritika se njime skoro nije ni bavila. Ono što je napisano o "Mestu krvoprolića" je uglavnom negativno osim bombastične najave sa plakata koju potpisuje nekakva Heder koja kaže da je reč o "brutalnom remek delu tenzije i užasa". Rekao bih da je jedini užas taj što film koji traje 90 minuta deluje kao tročasovno gledanje u nešto što se kao dešava. Ima još par takvih pozitivnih "objektivnih" komentara na samom trejleru ali sve je jasno.

Sa kojim ciljem se snima ovako nešto i dalje ostaje tajna nepoznata modernoj nauci. Ukoliko neko ipak želi da gleda film koji je motivisano istitim događajem preporučujem Vulf Krik ("Wolf Creek") iz 2005. godine. I will say no more.

Autor: Milos (Punjeni paprikaš)