Captain Corellis Mandolin (2001)

Engleski pisac Luj de Bernijer napisao je zadivljujuće delo “Mandolina kapetana Korelija”, s kojim je dobio nagradu za najbolju knjigu 1995.godine. Ovo sjajno postignuće bila je inspiracija za režisera John Maddena, koji je 2001. godine snimio film upravo po ovoj knjizi. Film je u isto vreme veoma zabavan i duboko potresan, obuhvata surovost, prijateljstvo, ljubav, užaš, stradanje, ali i nadu. Režiser John Madden, glavne uloge dodelio je fantastičnoj i neodoljivoj Penelope Cruz, dok je glavni junak, upravo kapetan Koreli, uvek brilijantan Nicolas Cage.

Početak filma prikazuje lepote ostrva Kefalonija, sa prikazom glavnog mesta Argostoli. Izazovne scene na samom početku već vas mame da ostanete prikovani za ekran i pokazuju da ovaj film zavređuje vašu pažnju. Već prva scena filma obećava mnogo više, nego što bi bio klasican prikaz ratnih dešavanja. Nemojte se brinuti ako vam se nakon gledanja filme pojave ogromni crni krugovi ispod očiju. To samo znači da ste pravi ljubitelj filmova.

Godina je 1940. i II svetski rat je već počeo. Na ulicama grada Argostoli priprema se veselje, dok u isto vreme dr Janis (Joh Hurt) i dalje pokušava da reši dugogodišnji problem starog Stamatisa (Gerasimos Skidaresis). Šarmantan Stamatis, koji se tako lagano kreće po svojoj kući, rešava svoj problem sa uhom, koji ga muči već dugi niz godina. Zbog nečeg jako čudnog i neobjašnjivog što se nalazi u njegovom uhu, Stamatis ne čuje.

Dr Janis daje sve od sebe ne bi li rešio problem starcu, dok sa ulice dopire muzika, koju Stamatis još uvek ne moža da čuje dobro. Kada je doktor konačno uspeo da se reši viška, a u pitanju je bilo zrno graška, Stamatis po prvi posle toliko godina čuje prelepe zvuke koji dolaze sa ulice.

Ova početna scena ide u prilog tome da je reč o zabavnom filmu, koji će vam pružiti romantične i duhovite scene, i da će film opravdati čuveno delo Luj de Bernier-a.

S obzirom da su retki svetski bestseleri, uspeli dobro da se upakuju na filmsku traku, Mandolina kapetana Korelija je dosta slikovito opisala svaku reč koju je napisao Luj de Barnijer. Film nije odstupio mnogo od ovog originalne ideje ispisane u knjizi.

Tako se i nastavlja sledeća scena u filmu, kada se tokom festivala dešava jedna veoma duhovita, pa i u isto vreme zanimljiva situacija, u kojoj Velisarios (Pedro Sarubbi) priprema svoj top za zabavu. Tokom same pripreme, sasvim slučajno pogađa pravo u zadnjicu mladog i lepog ribara, Mandrasa (Christian Bale).

Mandrasa hitno vode kod doktora kako bi rešio ovu vrlo neprijatnu situaciju. On se oseća napeto, i veoma mu je neprijatno, i to iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je povreda naravno na tako nezgodnom mestu, dok se u isto vreme otkriva odnos Mandrasa i doktorove ćerke, prelepe crnokose Pelagije (Penelope Cruz).

Pelagija je prelepa mlada žena, crne duge kose, i neodoljivog osmeha, koja živi sa svojim ocem. Kao potpuno zaštićena njegovom velikom ljubavlju, Pelagija ima veoma zanimljiv odnos sa svojim ocem, pre svega zbog neposrednosti dr Janisa. Njih dvoje se jako lepo slažu, i pravi su primer kako treba da izgleda jedna srećna porodica.

Za njega je vest o zaljubljenosti nejgove ćerke bila iznenadna, ali je prihvatio jako dobro, i uputio se nakon intervenicije u obližnji kafe, gde se redovno sastaje sa prijateljima. Kada je stigao u kafić, nezaobilazna tema bila je i tema rata. Stanovnici na ostrvu živeli su nekako bezbrižni, bez bojazni i straha, potpuno opušteni i bez ikakvog pitanja da li će rat stići i do njih. Bili su potpuno sigurni i da je rat daleko od njih. Međutim, radost se nije mogla videti na njihovim licima, jer vest koja je stigla toga dana bila je i ta da je italijanska vojska napala susednu Albaniju.

Dr Janis mrmljajući sluša vesti, ali se čini kao da je siguran da će biti sve u redu. U danima nakon ovog događaja, odnos između prelepe Pelagije i Mandrasa se produbljuje i oni rešavaju da svoju ljubav podignu na viši nivo, i da se vere. Mlada Pelagija bila je najsrećnija osoba u tom trenutku, i snažno se radovala momentu kada će postati supruga Mandrosa.

Međutim, scene u filmu se jako brzo menjaju, pa je iz prevelike sreće Pelagija preći u osećanje prevelike tuge. Naime, dan nakon veridbe Mandras odlazi u rat, na samu granicu sa Albanijom. Osim tužne i uplakane verenice, ostaje i uplakana Mandrasova majka Drosula (Irene Papas).

Dugo nakon njegovog odlaska, do Pelagije ne stižu nikakve vesti o Mandrasu. Pelagija je tužna, piše stalno pisma, ali ni jedan odgovor ne stiže. Prolaze joj kroz glavu i one najgore misli, a ona ne može da im se odupre.

Nakon dugih meseci, rat u Albaniji se završava, ali to ipak nije kraj. U tom trenutku Nemci dolaze u pomoć svojim saveznicima. U aprilu, Grčka je primorana da se preda. Nemačka je okupirala kopno, dok su Italijini zauzeli ostrva u Jonskom moru. Već nakon mesec dana, u maju, ostrvo Kefaloniju okupiraju Italijani. U neposrednoj blizini se nalazi i nemačka vojska, na čijem čelu je kapetan Ginter Veber (David Morrissey).

U to vreme dr Janis je dobio naredbu da u svoju kuću mora da primi italijanskog oficira, što on u prvom trenutku odbija. Međutim, uspeva da postigne dogovor, i da za tu uslugu dobije kompletnu medicinsku opremu. Italijanski kapetan je niko drugi nego Antonio Koreli (Nicolas Cage). Kapetan Koreli je pravi romantičar, koji je zaljubljen u muziku i jedino što ga zanima jeste njegova mandolina. Čini se da je njegova jedina pasija upravo muzika i da jedino što ga interesuje jeste samo pesma. Koreli nije neko koga zanima rat, i sve bi učinio da ratna situacija prestane što pre.

On se trudi na sve načina da sebi, a u isto vreme i meštanima, olakša celu situaciju, pa tako organizuje hor, pod imenom "La Scala". Kapetan Koreli je toliko šarmantan i neodoljiv, da postaje miljenik svih meštana, a posebno Pelagiji koja to u prvo vreme ne želi da prizna, pre svega samoj sebi.

Vremenom, javlja se osmeh na njenom licu, a Mandrasa više i ne spominje. Korelijeva "La Scala" ne samo da je osvojila srce Pelagije, već i svih drugih ljudi koji žive na ostrvu. Kapetan je uspeo da ceo nemir i ratnu priču pretvori u jednu veliku romantičnu zabavu, i da barem na trenutak olakša Grcima brigu o ratnom ishodu.

Ovo je u stvari fantastičan primer pojedinaca koji nisu želeli da učestvuju u ratnim igrama, da dozvole da nečija mržnja prevlada i da u ratu stradaju nedužni ljudi. Koreli je u tome i uspeo, jer je vreme okupacije učinio manje napetim za meštane. Ipak, koliko god svi to želeli i na trenutak uspevali da zaborave na ratne strahote, opasnosti su bile prave.

Ono što očigledno uspeva u tim ratnim danima jeste privlačnost između kapetana Korelija i Pelagije. Čini se da je upravo odnos Korelija i Pelagije skrenuo glavnu temu filma, koja jeste II svetski rat, na njihovo zbližavanje. Epilog filma upravo i jeste da ljubav pobeđuje i najveće nevolje.

Međutim, kada su se Koreli i Pelagija sasvim zbližili, Mandras se vraća iz rata, veoma lošeg fizikog stanja i potpuno psihički iscrpljen. Dodatno biva skrhan kada saznaje da mu se voljena zbližava sa okupatorom. Ipak, miri se sa tim da je njegova verenica sada zaljubljena u drugog čoveka.

Posle pada Musolinija, 1943.godine, kreće period veselja. Italijanski vojnici slave danima, i vesele se svom povratku kući. S obzirom da su se Italijani predali, Nemci traže da italijanski vojnici predaju svoje oružje, pre nego što pođu svojim kućama. Baš tada Koreli, sa svojim ljudima upada u zasedu. Nemačka vojska ih ne pušta dok ne ostave svo oružje.

Sprema se sukob između nemačkog pukovnika Bargea (Patick Malahide) i italijanskog komandanta, generala Gandina (Roberto Citran). Koreli shvata da mora nešto da preduzme kako bi uspeo da spreči jačanje nemačkih trupa na ostrvu. Uspeva nekako da organizuje šverc oružja partizanima i u isto vreme oni spremaju zajednički otpor.

Baš tada, pred veliku bitku, Koreli i Pelagija otkrivaju svoju pravu ljubav. Najviše ih plaši da li će se ikada više videti. Tog trenutka, svesni koliko su zaljubljeni jedno u drugo, i koliko će im razdvojenost i u isto vreme neizvesnost od toga šta će biti, jako teško pasti.

Kraj je jedini deo ovog filmskog ostvarenja koji zapravo podseća da se radnja filma dešava u ratnom periodu. Italijanska vojska je savladana, i Veber donosi naredbu da svi budu pogubljeni. Jedini koji je preživeo jeste kapetan Koreli, kome je život spasao prijatelj Karlo.

Mandras kreće u potragu za preživelima, gde uspeva da pronađe Korelija. I naravno, gde bi ga odveo nego kod dr Janisa i njegove ćerke Pelagije.

Pelagija je brižna oko Korelija, i čini sve da mu pomogne da se oporavi što pre, ali njega sve vreme muči osećaj krivice. Kao pravi vojnik oseća odgovornost za stradanje njegovih vojnika koje je on predvodio. U isto vreme, druga briga su mu Pelagija i njen otac, jer se boji da će njegovo prisustvo u njihovoj kući napraviti još veći problem.

Baš tada, kod komšija se isto krije još jedan italijanski vojnik, kojeg su otkrili nemački vojnici. Pelagija shvata ozbiljnost cele situacije i teška srca miri se sa tim da kapetan Koreli mora da ode sa ostrva, a samim tim da odlazi i iz njenog života, možda i zauvek .

Bez obzira što je svesna da je i to moguće, spasava mu život, a Mandras pomaže u organizovanju bekstva. Dok se Pelagija nada da će videti ponovo Korelija, Mandras se nada da će povratiti ljubav Pelagije. Međutim, Pelagija ostaje zauvek verna kapetanu, jer je shvatila koliko ga voli, bez obzira što se se on nikada više neće vratiti.

Autor: Dragan Antić