Shazam (2019)

U filmu “Shazam!”, Zachary Levi donosi nešto tako pobedničko da je neodolјivo. On glumi čoveka moći, kockaste vilice, talasastih mišića, sa jeftino osvetlјenom munjom "Day-Glo" pričvršćenom na grudi, koji projektuje ludu i staromodnu ideju o tome šta bi superheroj mogao biti. Ali on igra i zadihanog tinejdžerskog klinca iznutra, a rezultat ovog balansiranja je da je lik, Shazam, istovremeno dečački i muški, širokih i čarobnih, smešno otrcanih i herojski kukova.

Levi, 38-godišnji glumac najpoznatiji po svojim ulogama u filmovima "Chuck" i "The Marvelous Mrs. Maisel", uvek se činio pomalo na generičkoj zgodnoj strani, ali u "Shazam!" nosi iz 1950-ih odelo u crvenom spandeksu sa belim ogrtačem i zlatnim cevima koji izgleda kao restoranski stolnjak, on je deo pop arta, sa očima koje (bukvalno) iskaču, kosa tako apsurdno mračna i lakirana jednostavno je savršena, i blago zbunjeni osmeh koji kaže: "Nemam pojma da li ovo kupujete, jer čak ni ja ne mogu da verujem da sam superheroj."

To je vrsta izgleda i stava koji možete zamisliti za glumca kao što je Ben Stiller koji priziva kao da on drži u sredini strip humoresku. Ali bezobrazni, balzasti drveni trik Levi-evog performansa je da on ne ismeva - potpuno je iskren. Samo što on igra superheroja sa velikim slučajem sindroma hoštaplera. U "Shazam!", izgleda da gledamo poznatu satiru filma iz stripa koji je u svakom kadru i originalan članak. Film je uvučen u ruglo, ali Shazam-ovi podvizi začuđujećeg igranja kao kosmičke šale uglavnom zato što su i njemu neverovatne.

Film, u režiji Davida F. Sandberg-a ("Annabelle: Creation") iz scenarija Henry Gayden-a, izgrađen je na prilično standardnoj šasiji. Junak, Billy Batson, je ulično derište, kojeg glumi pobednički drzak i naivan Asher Angel, koga je napustila njegova tinejdžer majka i prošao je kroz pola tuceta hranitelјskih domova do trenutka kada film kreće. On nije loše dete, samo je pun lјutnje zbog situacije u kojoj se nalazi ne svojom krivicom. Kada dodje u hranitelјsku kuću punu siročadi čini sve što može da se ne uklopi u njih, on je najblaži od pobunjenika.

Tako je i Freddy (Jack Dilan Grazer), besno siroče sa invaliditetom koje uči Billy-a o značaju superheroja. I to je dobro, takođe, pošto je Billy biva uskoro uvučen u mističnu pećinu The Wizard (Djimon Hounsou), bradati prorok koji traži "jednu dušu koja je dostojna", a Billy ispada da je ta duša. On je izabran, kao da je sudbina, da bude Shazam, koga on otelovlјuje kao mlađeg Supermena sa daleko više neurotičnim stavom.

„Shazam!“ nije prvi film iz stripa koji usvaja ton veselog postmodernog nepoštovanja. Filmovi "Deadpool", sa njihovom Mad-magazine zmijskim jezikčkim nihilizmom, stigle su tamo pre nekog vremena, a pre njih postojao je Robert Downey Jr.-ev ironični-izbacivač-pošalica Tony Stark, a ako se vratite u 1978. Superman, deo bezvremenskog šarma tog filma je da je već bilo prekasno u 20. veku da glumi Clark Kent-ovog Adonis-sa-naočarima nespretnu blentu potpuno ravno (i nastup Christophera Reevea bio je čista vragolija). "Flash Gordon", 1980, predstavio je svog heroja u svemiru kao ukusnu šalu sa privlačnim i mišićavim čovekom (činjenica da jedva možete reći da li je Sam J. Jones bio glumac ili je učitelј fizičkog vaspitanja u gimnaziji bio deo toga). A onda, naravno, tu je bio i "Batman", TV serija 60-ih godina koja je sve počela - emisija koja je svojim jezikom tako čvrsto postavlјena u njegovu masku za lice da je praktično izmislila mainstreaming kampa.

Dakle, postoji velika, tradicija cerenja polubog-u-spandeksu filmova koji se ne shvataju ozbilјno. Ali možda je razlog "Shazam!", u svojoj mekanoj, ukusnoj originalnoj priči, da se oseća kao savršeni vremenski tonik da je svemir filmova iz stripa - ne samo Marvel Cinematic Universe, ili DC Extended Universe (od čega je ovo tehnički deo), ali ceo svejedući univerzum veliko budžetskih strip filmova koji sada prete da pojedu bioskop, ako ne i naše duše - postao je tako težak sa svojom sudbonosnom važnošću. Nekoliko pojedinačnih filmova su kicoši, ali oni su deo nečeg većeg koji se oseća punim i raširenim, sa previše toga ugrađenog u svoje estetsko vlakno.

"Shazam!", S druge strane, samo je laka, zabavna, prizemlјena, zanimlјiva, nepretenciozna komedija o dečaku u telu (super) muškarca. Film, drugim rečima, je "Big" u hulahopkama. I to je Zachary Levi koji radi taj posao, na isti način na koji je to učinio Tom Hanks. Levi ne igra Billy-a kao malog klinca; naprotiv, on je inteligentan i brz. Ali Billy-u potpuno nedostaje osećaj lukavosti odrasle osobe, a Levi koristi taj nevini kvalitet da bi izvukao superheroja od materijala - i da dozvoli Shazamu da otkrije svoj identitet na način koji ovu priču čini najsvežijom u nekom vremenu. Postoji zarazno duhovita montaža, postavlјena na Queen-inu "Don't Stop Me Now" (klimanje glavom na Queen muziku "Flash Gordon"?), u kojoj Shazam testira svoje moći u seriji YouTube video snimaka. Iako su same sile standardne (meci se odbijaju od njega, on može da leti, baca munje kao da Zevs baca frizbije), njegovo eksperimentisanje sa svakim se oseća bez presedana.

Zlikovac u filmu poput ovog postavlјa uloge, a Mark Strong, kao Dr. Thaddeus Sivana, igra lošeg momka koji je pogrešno shvaćen klinac sam sebi - u stvari, čitavo uvodno poglavlјe filma posvećeno je njegovoj priči o poreklu. On je ćelavi krupan muškarac sa laserskim okom i kotlom punim problema sa tatom. Ali uglavnom je samo lјubomoran što ga Wizard nije izabrao njega, i ta mu je zavist dala opscenu snagu, bilo da upada na sastanak odbora kako bi izbacio rukovodioce svog oca kroz prozor nebodera ili pozvao klizave duhove-gobline kojima komanduje kao njegovoj ličnoj vojsci Seven Deadly Sins: visoko fotogenična CGI čudovišta (najbolјi ima pipak umesto jezika) koja spajaju šavovima žive lјude. Snažan, fini glumac, dovodi ranjeni humanizam do ovog naglašenog karaktera. Klimatska borba između njega i Shazama, postavlјena na karneval, prilično je dobar dvoboj možeš li da nadmašiš ovo FX, ali razlog zašto uspeva je da se uvek oseća lično.

Nije slučajno da lik Shazama izgleda apsurdno staromodno. Prvi put se pojavio u stripu 1939. godine, a četrdesetih godina vladao je kao najpopularniji američki superheroj u stripovima, nadmašivši čak i Man of Steel. Prvobitno je bio poznat kao kapetan Marvel (što je jedan od razloga zbog kojeg se vremenom smanjivao - brendiranje je postalo razumlјivo zbunjujuće), a kada je ponovo vraćen 1972. godine, to je bilo sa dodatnim namigivanjem praktičnog vica. "Shazam!" uzima taj namig i funkcioniše sa njime. Ipak, činjenica da sve što Shazam radi, od primanja metaka u lice do uskakanja i iiskakanja iz njegovog superherojskog identiteta lajanjem reči "Shazam", čini se i hrabrim i pomalo sumnjičavim delom filmskog izmenjljivog šarma. "Shazam!" sugeriše da ako uzmete superherojeve moći smrtono ozbilјno, možda nećete biti potpuno povezani sa duhom stripa. Film kaže: Moraš se kikotati ovim stvarima. To je deo avanture.