Ben-Hur (1959)

“Ben-Hur” spada u red filmova poput “Titanic”-a, ne samo zbog 11 nagrada Oskar, već i zbog umetničke vrednosti. Oba ostvarenja se odlukuju ozbiljnom produkcijom, glumačkom ekipom od hiljadu ljudi, ali i najboljom kinematografijom, vizuelnim efektima i zvukom. Međutim, ni jedan ni drugi od pomenutih filmova, nisu posebno inovativni u tehničkom smislu, oni samo kreiraju grandiozni vizuelni spektakl za publiku. Veruje se, ipak, da je “Ben-Hur” ipak bolji od drugog pomenutog filma.

Priča o filmu “Ben-Hur” može biti opisana u tri reči: izdaja,osveta i pokajanje. Da li je “Ben-Hur” zaista zaslužio svih 11 Oskara je pravo pitanje, ali su sigurno nesvakidašnje okolnosti tome puno doprinele. MGM studio je bio na ivici bankrota, pa je film trebao da osvoji više nego što je zaslužio. Neki od Oskara su zaista zasluženi, poput onog za Heston-ovu glumu i veliki broj emocija koje on može da predstavi svojim izrazom lica. Njegov izraz lica prema čoveku koji mu je dao vodu da pije u Nazaretu je zaista odličan. Odlično je i kako pokazuje bes kroz suze. Isto tako je i Griffith zasluzo Oskara za najboljeg sporednog glumca za ulogu šeika.

Osveta počinje na njegovom povratku u Judeju. Na tom putu on sreće Sheik-a (Hugh Griffith) koji namerava da učestvuje u trci kočijama koje se održavaju u Cirkusu Maximus, ali njemu nedostaje vozač kočija. Verujući da su mu majka i sestra ubijene, Ben-Hur pristaje da bude vozač kočija, u trci protiv Massalinog tima. Tako pobeđuje u jednoj od najuzbudljivijih bioskopskih scena ikada snimljenih.

Iako je William Wyler zaista i zaslužio Oskara za najbolju režiju, imao je sreće pošto je imao odličnu glumačku ekipu. On je odabrao najvažniji lik koji nema nikakvog teksta – Isusa. Zbog prirodnosti scene, naracija je detaljna, muzika odlična, malo je dijaloga, a Hrist je rođen. Tome svedoče pastiri i Magi. Isto tako i scena raspeća ima odličnih ocena, a čini se intimnijom od scene rođenja Isusa.

U svakom slučaju, priča je odlična. Judah Ben-Hur-ovo putovanje se pretvara iz fizičkog u spiritualno, pošto on uči da su Miriam i Tirzah (njegova majka i sestra) žive i da žive u dolini gubavaca. Njegovo srce i vera su slomljeni, on odbija da vidi “velkog rabina” o kome njegova ljubav Esther (Haya Harareet) tako nadahnuto govori. Dešava se i to da je “veliki rabin” osuđen na raspeće, pa je i prekasno za Miriam i Tirzah da ga vide. Konačno, Ben-Hur doživljava spiritualni preobražaj koji mu ponovo “vraća” dušu i daje mu mir.

“Ben-Hur” je bez sumnje spektakularni film, dobro je japravljen u svakom tehničkom smislu. Može se reći da nije najbolji film od 1959. godine, ali je sigurno najgrandiozniji od svih filmova.