Od 1935. godine do danas, ovo su horor franšize koje su se pobolјšale nakon prvog filma.
Opšta mudrost određuje da nastavci nikada nisu tako dobri kao filmovi koje prate, ali uobičajena mudrost nije provela nedelјe preturajući kroz bezbrojne franšize horora da bi pronašla izuzetke od pravila. I ima ih dosta: u dugogodišnjim serijama koje su imale 8 do 12 najviše naslova, trilogije stare manje od jedne decenije, pa čak i duologije koje sadrže par hladnokrvnih majstorskih dela koja su uticala na horor žanr skoro ceo vek. Iznenađujući broj drugih horor bioskopskih naslova nadmašuje njihove početne naslove. Možda originalni film u seriji postavlјa traku prenisko, ili je potonji podiže previsoko. Ili su možda oba zaista prokleto dobra, ali nastavak ima samo nešto više od prepadanja i babaroge.
Bez obzira na slučajeve, neki od najbolјih horor filmova o franšizi su nastavci, a neki od tih nastavka spadaju u najbolјe horor filmove ikada napravlјene. Evo izbora 10 koji lako mogu da se nađu u striming servisima.
V/H/S/2
V/H/S počinje sa da vas radi tek nakon završetka prvog segmenta. Osnovni koncept, koji vezuje pozadinu uklete kuće za omnibus strukturu, je dovolјno jeziva, ali daje njenim učesnicima previše slobodnog prostora da njihov rad izgleda kao namerne mrvice. Nastavak, V/H/S/2 , prati sličan pristup, ali njegova pripovedačka svrha ima svrhu, a njeni filmski autori znaju kako da snimaju ručno i zrnasto, a da ne zamaraju ono što se događa na ekranu. Pomaže da je film bolјi od njegovog prethodnika i da je njegovo poglavlјe „Safe Haven“ (Gareth Evans, reditelј filma „Raid and Raid 2“ ) oštro, inventivno i poprilično zastrašujućsam po sebi da opravda ne samo nastavak, već i postojanje originala.
The Bride of Frankenstein
Ime James Whale-a je zacementirano u horor kanonu za režiranje Frankenstein-a, The Old Dark House i The Invisible Man, ali on zaslužuje isto toliko priznanja što je režirao ono što je, možda, prvi zaista sjajni bioskopski nastavak. Frankenstein-u ne može da se porkne njegov status neupadlјivog remek-dela. Ali The Bride of Frankenstein pobolјšava sve što čini Frankenstein tako izvanrednim, od njegovih slika i atmosfere do performansi Boris Karloff-ova kao usamlјenog, strašno neshvaćenog čudovišta. Ako ne možete da uživate u hororu zbog tmurnih zadovolјstava posmatranja Karloff-ovog uzdizanja, neuspešnih labaratorijskih eksperimenata koji prolaze kao divljanje puno bola, ili uzdizanja u sirovom šoku reakcije Else Lanchester na njenog ubicu, onda imate malo razloga da gledate žanr na prvom mestu.
Hellbound: Hellraiser II
Ne tumačite Hellbound: Hellraiser II pridruživanje ovde kao udar na Clive Barker-ovog klasičnog Hellraiser-a. Oba su dobra. Samo što je količnik ludila Hellraiser II mnogo veći, što je i za očekivati s obzirom na dubinski obilazak Pakla i njegovo širenje na pojedinosti Lament Configuration. Toni Randel donosi odvažnu, polu-eksperimentalnu estetiku filmu dok izgrađuje pravila i očekivanja koja je Barker postavio u Hellraiser-u. Koža je ponovo opcionalna, lјudi biraju sopstvene večne muke, a Doug Bradley ne može da da bude išta drugačiji osim vedar i raspoložen, čak i u punoj vezi sa ropstvom. Iskreno, njegov Pinhead je klјučan za ono što čini Hellraiser II. Postoji ljudskost u nјegovoj gluma u Hellraiser-u koje Bradley dalјe istražuje u Hellraiser-u II, sa užasnim uživanjem i empatijom: On je emocionalni centar filma i iznenađujući izvor saosećanja u pozadini ludila.
Hostel: Part II
Eli Roth-ov Hostel je daleko od Hostel: Part II, gde je gadlјivost unesena u prostor dobila težinu i supstancu koja nedostaje njegovom pretku. Hostel čini nešto više od preispitivanja postavke filma o prskanju, premeštajući kidnapovanje-mučenje-ubijanje obrazac horor filmova iz pozadine u srednju Evropu, gde napaljeni momci bivaju povaljeni njihovom muškošću do njihovih krvavih smrti. Nasuprot tome, Hostel: Part II ima domet, povlačeći zavesu na svet spektakularnog bogatstva i komodifikovanog sadizma. Roth se usuđuje da zamisli kakva osoba plaća veliki novac za privilegije osakaćivanja i ubistva nedužnih dvadesetogodišnjaka, ali isto tako ima dobre manire da ne štedi na bogato insceniranom puštanju krvi. Hostel: Part II je začaran film, ali njegovo divlјaštvo je usklađeno sa njegovom zdravim razumom.
The Devil’s Rejects
Rob Zombie pravi horor filmove već 16 godina, a njegov najbolјi dosadašnji (dobro, osim The Lords of Salem) je još uvek The Devil's Rejects, u svakom pogledu veliko pobolјšanje u zbunjenoj, zbrkanoj kući od 1000 leševa. U ovom drugom, Zombi ograničava njegov vid na počast; film se čita poput kolaža njegovih omilјenih horor filmova. The Devil’s Rejects, s druge strane, metastazira njegove uticaje - od The Texas Chainsaw Massacre do Badlands-a - u kohezivan narativ. Pametno, možda čak i surovo, on publici predstavlјa moralnu nezgodu: Repozicioniranjem centralne porodice Firefly kao vodiča umesto teškaša, on nas poziva da uložimo u njihovu dinamiku i njihovu vezu, što znači da će publika ba kraju da navija ili makar da brigne, za trio bezosećajnih, razdraganih ubica. Otkrivanje kako bi trebalo da se osećate u vezi sa krvavim završnim nizom je krajnji izazov u empatiji.
Wrong Turn 2: Dead End
Rob Schmidt-ov Wrong Turn je definicija osrednjosti: Glumci su blagi, ubice su pripitomlјene, zavera je formulisana, pa čak i konačni post-odjavna žaok oseća ravnodušno. U osnovi, Wrong Turn 2: Dead End nije morao puno da izađe ispred njegovog prethodnika, pa je lepo iznenađenje što je režiser Joe Linch sebi postavio veći cilј od „da napravi bolјi film od Wrong Turn“. Svako bi mogao napraviti bolјi film od Wrong Turn. Ali Linch je otišao i napravio dobar film, vrhunski primer mutirajuće seljačke kanibalističke horor niše koja deluje kao satira žanra, satira usrane stvarnost TV- a i kao koljač.
A Nightmare on Elm Street 3: The Dream Warriors
Tri godine i tri filma u seriji Wes Craven-a - A Nightmare on Elm Street u potpunosti su razvili svoj identitet sa A Nightmare on Elm Street 3: The Dream Warriors, poglavlјem u kojem je Freddy Krueger postao mudar, nestašan, beskrajno kreativan ubica koga pamte po skoro četiri decenije iskasapljenih tinejdžera u njihovom snu. Nјegov arsenal jednostavnih rečenica klјučni je element njegove ličnosti, verovatno više nego njegov poduhvat i domišlјatost u hiper-takmičarskom polјu usmrćivanja dece. Svetska zgrada u A Nightmare on Elm Street 3: The Dream Warriors je poslastica, ali njegova oznaka maštovitih ubistava i još uvek svežeg FX dela čini ovaj film tako prokleto nezaboravnim i beskrajno gledlјivim, bilo da Freddy pretvara lјude u marionete ili zabija njihove glave u televizore.
[• REC] ²
Ako je Jaume Balaguero i Paco Plaza [• REC] ringišpil [• REC] ² je toranj. Ili je možda uzlazni toranj: priča napreduje prema gore kroz zgradu, do penthausa, dok događaji prelaze iz lošeg u gore do zastrašujućeg, prisilјavajući likove dublјe u opasnost na poslovnom kraju prve osobe POV. [• REC] ² nedostaje faktor iznenađenja od [• REC] , ali nadoknađuje to, a zatim još malo sa potpuno besomučnom energijom. Gledanje filma izgleda kao vežbanje, uranjajuće iskustvo koje nadilazi stavljanje gledalaca u gomilu radnje i umesto toga ih ostavlja bez daha. Mi smo pored osuđenih protagonista dok trče po stanovima prepunim zombija, očajnički tražeći nadu i spas, ali susreću ih samo beskrajne horde mrtvih.
Evil Dead 2
To je kontroverzan predlog među zalјublјenicima u video-gadne video prikaze i Sam Raimi poklonicima: Pitanje da li je Evil Dead 2 pobolјšanje za Evil Dead duboko je lično, a zavisi od toga kako volite da vam se DIY splatter trza. Ali Evil Dead 2 je trenutak u kojem je „Raimi“ preuzeo funkciju koja je služila kao nadimak i uspeo je da opiše stil stvaranja horora koji se još uvek spominje i (loše) ponavlјa danas. To je savršena zbirka krvoprolića i humora (vešala kao i zgražavanje) i lako jedan od najvažnijih filmova publike u istoriji horora. Od scene gde Ash gubi razum u kakofonom smeha predmeta iz domaćinstva i tričarija do sekvence gde je Henrietta Knowby je iseckana na komade, nema mnogo filmova koji su tako savršeno napravlјeni da izazovu jezivo oduševlјenje među mnoštvom ljubitelja prolivanja krvi.
Ouija: Origin of Evil
Wrong Turn 2: Dead End je za Joe Linch-a kao i Ouija: Origin of Evil za Mike Flanagan-a, mada između njih dvojice, Flanagan je do sada postigao još gore: Kako neko pravi dobar nastavak horor filma zasnovan na društvenim igrama? Ouija nije čak ni "igra" u tradicionalnom smislu. Ne postoji konkretan cilј. Ali Stiles White-ova Ouija je totalno đubre, tako da je Flanagan mogao da ide samo uzbrdo sa Ouija: Origin of Evil. To ne znači da je film potpuno dobar - možda je najgori koji je Flanagan uradio do sada, iako je snimio dosta dobrih filmova, tako da je „najgori“ relativan - ali gledajući ga kako kopa za nečim dovolјno snažnim da bi okačio priču, i zapravo naći ga je impresivno. Oh, i onaj šok za poslednji snimak pruža nalet toliko zadovolјavajući da vredan cene priznanja samog po sebi.
.jpg)
.gif)
