Another Round (Druk) (2020)

Pijan – naroljan, alkoholisan, trešten, pripit, podnapit, cirke, nacvrckan, pod gasom, zagrejan, našljeman, nakresan, nacugan… Shvatili ste šta je tema novog uparivanja Tomasa Vinterberga i Madsa Mikelsena nakon briljantnog filma Hunt, kultura skandinavskog lokanja i davljenja u alkoholu kao vrsta kompenzacije za protraćenje životne ideale. Iako deluje da je tema nešto lagodnija, ipak zadire u srž problema moderne civilizacije, koja, mahom alkoholom, leči razne vrste psiho-socijalnih problema i pritisaka.

Film prati četiri srednjoškolska nastavnika koji nalaze savršen izgovor da se na dnevnoj bazi opijaju – sprovešće eksperiment jednog norveškog psihologa po kome bi razinu alkohola u krvi svaki dan trebalo održavati na određenom promilu ne bi li životne performanse dosegle svoj puni, ljudskom biću zagarantivani, a nepravedno oduzet potencijal. Naravno, svi se udružuju u tom poduhvatu iz sopstvenih sebičnih pobuda, svako je u nekoj vrsti krize identiteta ili srednjih godina, na prekretnici života kada si „suviše star da bi počeo ispočetka, i suviše mlad da se i dalje ne bi nadao“.

Mads je Martin, profesor istorije koji alkoholom, zapravo, leči krizu srednjeg doba, činjenicu da je zaglavio na pedagoškom poslu iako je stremio akademskoj karijeri i da mu je brak upao u kolotečinu. Iako družina otkriva da im manje doze cirkanja pomažu da se lakše nose sa dnevnim obavezama, stvar vrlo brzo izmiče kontroli, i svako od njih upada u svoju spiralu preterivanja koja im nameće ozbiljne probleme sa okolinom, od posla do porodice. Iako alkoholisani duh nalazi više vedrine, hrabrosti, odvažnosti i herca da se suoči sa životom, u krajnjoj konkluziji dovodi do truljenja svega ostalog što svojim zadahom dotakne.

Naravno, odgovor nikad nije u alkoholu, već u realnim, životnim sokovima koji se luče iz odnosa sa ljudima, ali naši junaci saznaće to težim putem koji ih vodi preko uroljavanja vičnog najžešćim pijancima koji bauljaju polugoli ulicama i lupaju glavom o dovratak. Mads Mikelsen još jednom briljira glumom koja je minimalstička u verbalizaciji, ali zato dominira u ekspresiji, pogledu, čistoj emociji izgubljenog, zamišljenog čoveka na prekretnici koji vaga svoj život na tasu postignuća nalazeći pogrešna rešenja za prave probleme.

Film je vešta kombinacija komedije o veselim pijancima i drame o pijancima kojima je alkohol na različite načine transformisao život i pogled na njega, ima tu optimizma, ali i opomene da je čovek mlad, željan, vitalan i vibrantan dok nalazi motiva da to bude, a taj motiv je najčešće ljubav. Alkohol je samo sedativ, i, kako će se uveriti naši junaci, vrlo destruktivan sedativ. Izdržite do kraja filma da vidite scenu u kojoj Mads pleše, isplatiće vam se.

P.S. Reditelj Tomas Vinterberg posvetio je film preminuloj kćerki koja je trebalo da glumi jedno od Madsove dece u filmu. Snaga koju je našao da pregura snimanje i ipak da jedan od boljih filmova ove godine, jeste za divljenje.

Autor: Slobodan Novokmet (Helly Cherry)