A Quiet Place Part II (2021)

Nisam sekao vene ni za prvim delom, ali sam našao da je vešto i minimalistički urađen triler/horor koji iz jednostavne premise cedi sasvim dovoljno saspensa za jedno neopterećujuće filmsko iskustvo.

Neminovnost nastavka kucala je na vrata još od uspešne premijere prvog dela, i jedino što je ostalo Džonu Krazinskom kao reditelju i producentu jeste da ne pokvari mnogo pozitivan prvi utisak i kredit koji je kao reditelj stekao, s obzirom na to da svakim novim nastavkom horor franšize obično upadaju u nepovratnu spiralu besmislenog mediokriteta i jalove repeticije.

Međutim, A quiet place: part 2 uspeva, nekako, da premosti to prokletstvo namećući se, s jedne strane, kao nastavak koji deluje kao da je potreban sam po sebi i, s druge, da evocira ono najbolje iz prvog dela, a to je građenje tenzije, uz pomoć novih, ali dovoljno sličnih situacija i likova.

Naravno, za razliku od prvog dela koji je koristio minimalna sredstva za komunikaciju sa gledaocima, drugi deo bezmalo usložnjava ovaj svet, te tako dobijamo i malo ekspozicije o tome kako se invazija vanzemaljaca odigrala, dobijamo nove likove i osenčeniji univerzum „Eijena“ koji se dešava u postapokalipsi „Walking dead-a“.

Očinsku figuru ovaj put ispunjava Kilijan Marfi kao preživeli komšija/prijatelj porodice Abot koji nastoji da pomogne preostalim članovima porodice da se dokopaju kakve ostrvske oaze još uvek nedevastirane epidemijom ubilačkih vanzemlajskih monstruma koji love na sluh. Naravno, da bi se potencijalno tenzične situacije nameštale i odvijale, likovi teba da rade sijaset nelogičnih i stupidnih stvari koje maksimiziraju potencijalno upadanje u opastnosti, što znači veći protagonizam za decu, ali Krazinski u svom rediteljskom povratništvu, uz par saplitanja, uspeva da održi nivo napetosti u nekoliko scena sasvim zadovoljavajućim, dok nivo akcije „man vs. alien“ podiže na jedan viši i konkretniji nivo. Naročito poentira u uvodnim flešbek kadrovima filma koji realizmom podsećaju na južnokorejski hit The Host.

Film u jednom trenutku preti da oboli od iste boljke od koje je bolovao film Znaci a to je da svoje vanzemaljce učini neplivačima i to na planeti koja je 70 posto prikrivena vodom (šta će, dođavola, onda na Zemlji?), ali se te premise ne drži kao pijan plota već je nekako tiho gura pod tepih.

A quiet place: part 2 je nastavak koji nam je neminovno bio namenjen, ali koji nije upao u zamku jeftinog i ziheraškog recikliranja istih fora iz prvog dela, već je priču nastavio prirodnim i organskim tokom uvodeći nove likove i situacije, i dalje problematizujući porodičnu dinamiku likova koji su, ostavši bez patera familijusa, primorani da naglo sazrevaju i osvajaju svoje samobitstvo kroz sukob sa ultimativnim neprijateljem, svojim strahom.

Autor: Slobodan Novokmet (Helly Cherry)