Ghostbusters: Afterlife (2021)

Kada bez novca Callie-i (Carrie Coon) otuđeni otac umre, ostavlјajući joj trošnu kuću usred ničega, ona nema drugog izbora nego da se preseli tamo sa svojom decom, Trevor-om (Finn Wolfhard) i Phoebe (McKenna Grace). Phoebe vrlo brzo otkriva da je njen deda bio Ghostbuster-ov Egon Spengle i da ima mnogo duhova koji su još uvek neuhvaćeni.

Reboot-ovanje ili obnovljanje filma kao što je Ghostbusters je teško. Nije kao da pokušavate da ponovo uradite horor, mjuzikl ili triler, gde imate čvrst okvir koji možete jednostavno da ukrasite novim idejama. Sa Ghostbusters, pokušavate da ponovo stvorite osećaj. Radost originalnog filma bila je daleko manja u hvatanju duhova nego u hemiji između razbojnika. Ne možete to jednostavno da imitirate sa novom glumačkom ekipom, kao što se pokazalo zabavno, ali previše uglađeni i samosvesni reboot iz 2016. Jason Reitman-ovi prelep Ghostbusters: Afterlife ne pokušava da bude baš kao originali koje je napravio njegov otac, Ivan Reitman. Nastavak-slash-restart, umesto toga snima sopstvenu verziju glupe drugarske komedije i zastrašujuće zabave. Nije sasvim isto kao Ghostbusters koje poznajemo, ali se u potpunosti oseća kao Ghostbusters.

Fokus je na Callie (Carrie Coon) i njeno dvoje dece, Trevor-u (Finn Wolfhard), vašem klasičnom 15-godišnjaku koji bi želeo da ubrza na 18, i Phoebe (McKenna Grace), 12-godina starom naučnom geniju usamlјeniku. Callie je ćerka Egon Spengler-a, najpametnijeg Ghostbuster-a, što nije izvor ponosa. Napustio ju je kada je bila dete i otišao da živi u trošnoj staroj kući na rubu uspavanog grada. Kada Egon umre, on ostavlјa Callie tu kuću. Bez novca da živi negde drugde, ona vodi decu da započnu neku vrstu novog života u Summerville-u u Oklahomi.

Summerville je mesto koje se još uvek polako izvlači iz 20. veka. Glavno društveno središte grada je restoran u koji se ulazi u automobilu. Lokalna škola još uvek koristi VHS. U bioskopu se prikazuje horor Cannibal Girls iz 1973. (režija: Ivan Reitman). Sve to daje osećaj nostalgije koja nije preterano lјupka, ali čini da se ovaj film oseća kao njegov sopstveni mali svet, daleko od moderne tehnologije i ironičnog, namigujućeg humora. Pomaže vam da se vratite na osećaj gledanja filmova kada ste bili dete, kad god je to bilo. Čini se da je „stvarni svet“ daleko i bilo šta može da se desi dok ova deca idu u potragu za njihovom sopstvenom zabavom.

Reitman je napisao Afterlife sa Gil Kenan-om, reditelјem animacije Monster House iz 2006. Kenan je inspirisano zaposlen. Ton Monster House, pravog horor filma za decu, sa velikim smehom i malim strahovima, je upravo ono što Afterlife treba. Poput Monster House-a, ima niz privlačnih nesklada i mnoštvo trenutaka koji neće izazvati noćne more, ali ćete se naježiti. Najpametniji izbor pisanja koji par donosi je da priču smesti u grad koji se oseća kao prošlost.

Film ima dosta zabave pre nego što se pojave duhovi, dok Phoebe i Podcast jure po gradu, igraju se sa protonskim paketima, stvarajući prijatelјstvo zasnovano na međusobnoj čudnosti. Kada kasnije zaista krene sablasna akcija, možete da osetite Reitman-ovo uzbuđenje u njoj, entuzijazam čoveka koji poznaje Ghostbusters-e od njegove šeste godine. Koristi isti skromni reditelјski stil kao i njegov otac. Nekoliko blistavih snimaka, ali dosta toga se dešava na ekranu. Mnogi od njegovih efekata imaju jednostavnost u stilu 80-ih, ali suptilno. Neki od njegovih duhova izgledaju kao lutke, a ne CG, i on poznaje sablasnu moć u malo suvog leda i obojenog svetla. Bogat je naklonošću prema njegovom izvoru, ali uzbuđen zbog novih načina da se igra sa njim.

Naravno, Phoebe otkriva pravi identitet njenog dede, nailazeći na čudnu opremu u podrumu i otkrivajući natprirodnu pretnju koja bi mogla da uništi svet. Kako se radnja odvija, prepuna je stvari za fanove, ali vraćanja su sekundarna u odnosu na priču o novim likovima. I oni su sjajni likovi, svi savršeno glumlјeni, sa jakom hemijom. Finn Wolfhard unosi neophodnu toplinu u ulogu samouverenog starijeg brata. Logan Kim kao Podcast, Phoebe-in drugar iz razreda koji sve dokumentuje, je zabavne veličine kao John Candy. Mckenna Grace je, međutim, srce filma. U svojim natprirodno sposobnim rukama, Phoebe je tiho neustrašivo dete koje je fascinirano svime što ne razume, bilo da su to spravice duhovi ili lјudi. Grace koristi nijanse nastupa pokojnog Harold Ramisa kao Egon-a, ali sa njegovom buntovnom crtom.

Postoje rupe u scenariju koje možete lako da primetite: postoji nekoliko tačaka zapleta koje se čine nedovolјno objašnjenim. Četvrti novi isterivač duhova, Lucky (Celeste O’Connor), nije baš razrađen. Za film koji se zove Ghostbusters, prilično je lagan na duhove. Ali to daje vrlo malo razloga da želite da birate te rupe. Uvek je zabavno, inventivno i puno šarma. Ako ste zabrinuti da bi film Jason Reitman-a mogao da ukalјa nasleđe najveće kreacije njegovog oca, nema čega da se plašite.

Iako pun lјubavi prema originalima, film Džejsona Rajtmana čvrsto uspostavlјa sopstvenu novu generaciju. Što se tiče potencijala ovde, Ghostbusters još uvek imaju puno života u sebi.