Obzirom da je ime Stephen-a King-a vaskrslo proteklih meseci, reših da se pozovem na studiju Heidi Strengell o homoseksualnom u njegovim romanima, što je, sasvim razumljivo, često, ako ne i potpuno izbačeno iz njegovih ekranizacija.
Ipak, da bi se krenulo sa temom, treba da napomenem da se najviše homoseksualnih nagoveštaja pojavilo u njegovom romanu „Salem’s Lot“, a kako je tema romana vampirizam, podsetiću čitaoce da je motiv vampira oduvek bila represija seksualnosti u obliku homeksualnosti. Pored toga, motiv vampira ide i korak dalje u predstavljanju destruktivne heteroseksualne veze, seksualnog zlostavljanja u formi incesta, pedofilije i seksualno pretećih roditelja. Sa vampirom seks je predstavljen tako da je baziran na odnosu u kojem je jedan partner prilično pod kontrolom drugog, seksualni čin koji neizbežno vodi nekom lošem završetku. Uz to, žene imaju negativnu seksualnost u tim pričama kao nemoralne zavodnice.
U srcu vampira oduvek je ležala seksualnost, krv i različitost, teme koje su mogle biti pronađene i kod Stephen King-a, u njegovom romanu „Salem’s Lot“.
Kako seksualne perverzije nisu smele biti prikazane u vezi sa ljudskim i da poizilaze iz individualnosti, vampir je stvoren kako bi mu se dodelio atribut nagona ka željama iza realnosti ljudske kontrole. Onog časa kada neko izgubi kontrolu nad svojim ponašanjem, nakon što podlegne pod uticaj vampira, žrtvi je sve dozvoljeno u seksualnim zadovoljstvima koje mu se nude od monstruozne strane čudovišta. Zato se i u romanima gotske tradicije smrt povezivala sa seksualnošću. Vampir je tu da manifestuje svoju seksualnu stranu. Senzibilitet Drakule je feminiziran, iz jednostavnog razloga zato što je nefaličan. Kurt Barlow, za razliku od Drakule, iz romana „Salem’s Lot“, ne pravi razliku između polova, kao što je slučaj sa Drakulom, kako bi zaraženi postali biseksulani u njihovom životu posle smrti. Moderni vampiri, samo se treba podsetiti gomile njih proteklih godina, biseksualni su ili homeksualni.
Ako se posmatra tretiranje homoseksualnosti u Kingovom romanu „Salem’s Lot“, homoseksualnost bi spadala pod kategoriju potisnute seksualnosti. Mada, susret između Susan Norton i Ben Maersa, u romanu, bez sumnje služi kao odgovor na nekrofiliju Kurta Barlowa, ali je njihov zajednički odnos, od samog početka, u senci bliskog odnosa između Bena Mearsa i Mark Petriea, „lokalnog dečkića koji je pljunuti Ben.“ Čak je njihov susret obeležen snažnijim tonovima nego Benov susret sa Susanom, sa naglašenim homoseksualnim inuendom. Pri susretu sa Markom, Ben se priseća susreta sa Susanom u parku, i činio mu se da je njih lagani razgovor „queerly heavy“.
Iako, King, očigledno brani Adriana Mellona iz romana „It“ od strane nasilnika i njihovih napada, ipak on odugovlači sa poverenjem prema liku. Dvosmisleni stav prema homoseksualnosti i „pešovanima“ takođe može da se nađe i u opisu Marka Petriea. Mark, kao i gomila ostalih Kingovih likova, ima mršavu strukturu tela i nosi naočare. Marka nasilnici iz škole nazivaju „četvorookim“, „peškom“, dečakom koji „sisa matoro korenje“, posebno huligan Richie Boddin, kojeg Mark poražava u školskom dvorištu svojom visprenošću.
Joseph Reine nagoveštava da Kingovo privrženo muško zbližavanje uključuje homoseksualne implikacije, dok je samo Kingovo detinjstvo bez oca još jedna strana ovog pitanja. Na pitanje odnosa između Marka i Bena, King besno odgovara: „Ljudi mi govore, od kako sam napisao to, da je u pitanju klasičan podređeni homoseksualni odnos. Ja na to kažem da seru, u pitanju je odnos otac-sin.“
Ipak, on jeste napisao novelu sa homoseksualnom scenom silovanja koja se odvija u zatvoru, Ben Maers se čini potpuno heteroseksualnim, kao i njegova mlađa kopija, Mark Petrie. Očito je, ipak, da njihov međusobni odnos prelazi granice prijateljstva.
Reino ističe da je njihov odnos „na korak od sirove seksualne privlačnosti, a opet, jasno je da su prešli granicu prijateljstva, roditeljske pažnje.“ Njihov prvi susret podseća čitaoca o dvosmislenosti početne rečenice novele: „Skoro svako je pomislio da su čovek i dečak bili otac i sin.“ Ali ako nisu bili, šta su onda? Čini se da je to romantizovana verzija odnosa otac-sin (kao i u Poovoj priči „Lionizing“) i duhovne braće (kao u Poovoj priči „Fall of the House Usher“).
Postoji sličnost sa odnosom otac-ćerka, u romanu Kinga „Firestarter“, gde su svi, koji su naišli na Andyija i Charlie McGee, predpostavljali da se nešto seksualno perverzno dešava između njih dvoje. Ironično, Reino zapaža da prosečan američki lik zaključuje da je reč o incestu i zaključuje najgore u slučaju Andyija i Charlie. Kao da implikacije incesta nisu dovoljne, nagoveštaj o androgenosti je suptilno nanet: naravno Charlie je nadimak od Charline. Ipak, i pored naznaka ništa se seksualno nije desilo između oca i ćerke, niti između Bena i Marka. Kako onda objasniti sledeće rečenice između dvojice junaka: „Volim te,“ „Želim te,“ „Trebam te“?
Iako ove reči uključuju, barem, platonski homoerotizam, ako ne direktnu homoseksualnost, King dvosmisleno objašnjava značaj Bena i Marka. Više puta je napomenuo da se gubitak njegovog oca ogledao u mnogim likovima u njegovom radu. Samo treba porediti odnos između Bena i Marka sa Dick Hollorannom i Danny Torranceom u „The Shining-u“, Rolandom i Jake Chambersom u „The Dark Tower“ serijalu, Lester parkerom i Jack Sowyerom u „The Talismanu“ i nastavku „Black House“, kao i, Sandy Dearbornom i Ned Wilocoxom u „From a Buick 8“, da pomenem samo neke, kako bi istakao da ni jedan od ovih odnosa nije homoseksualni. Homoerotični, ali u stvarnosti samo nevini odnos između Bena i Marka, sa druge strane, stvara istinski biseksualnog vampira. Zato i Reino naglašava da je King svesno postavio dvojicu sumnjivih muških protagonista, u okruženje nevinih, mada bi ih licimerno društvo ’Salem’s Lota optuživlo za seksualne devijacije.
Isto-polni odnosi se mogu naći i u romanu „Christine“, sa tinejdžerima Dennisom Guilderom i Arniejem Cunninghamom, koji dele neočekivani trenutak nežnosti. U trenutku kada ga Dennis teši shvata da „izgledaju kao par pešovana.“ Edward Madden karakteriše njihov odnos kao „homoseksualnu želju.“
U romanu „The Shining“, Jack Torrance ne može, a da ne primeti, čistu lepotu njegovog bivšeg studenta, Georga Hatfielda. Uprkos njegovoj mržnji prema njemu, vidi ga kao „gotovo drsko prelepim.“
U „Apt Pupil-u“, stari Dussander i mladi Todd Bowden, razvijaju odnos koji uključuje i nežnost i nasilnost, koju Dussander objašnjava seksualnim terminima: „Mi tucamo jedno drugog – zar nisi znao to?“
Šta više, u „Graveyard Shift“, kratkoj priči, Hall razmišlja o svom nadređenom Warwicku, „pokušavajući da oktrije šta je to u vezi sa g. Foremanom što ga privlači, da ga tera na osećaj da su ponekad vezani zajedno.“
Ovi primeri dokazuju da se King svesno poigrava homoseksualnim nagoveštajima, bez obzira što tvrdi suprutno.
Čini se da se Kingovo muško zbližavanje na momente reflektuje u kontradiktornim nagonima homofobije i željom za bliskošću i prijateljstvom, čak i prema ocu kojeg nikada nije poznavao u svom životu.
Da bi dokazao svoju heteroseksualnost jednom za svagda, King je svoj lik Stephen Kinga, u romanu „The Dark Tower“ (2004), podlegao hiponozi, tu negde pri samom kraju romana, kada je Roland postavio odgovarajuće pitanje hipnotisanom Kingu, ali ni od kakve važnosti za sam glomazni roman:
„Da li sanjaš o ljubavi sa muškarcima?“
„Pitaš me da li sam gay? Možda latentni homoseksualac?“ King je zvučao iscrpljeno, ali zabavaljeno.
„Ne znam,“ Roland zastade. „Valjda.“
„Odgovor je ne,“ King reče.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
