Marx Brothers

“Marx Brothers” su bili grupa Njujorčana koja je imala velikog uspeha na Brodveju i u filmovima u periodu od 1900. do 1950. godine. Pet od 13 filmova Marx Brothers-a je odabrano od strane Američkog Filmskog Instituta u top 100 najboljih komedija, a čak 2 filma od njih “Duck Soup” i “A Night at the Opera” su ušli u top 12 filmova.

Najpoznatija su trojica najstarije braće Chico, Harpo i Groucho, a svaki od njih je razvio prepoznatljivu scensku personu. Dvojica mlađe braće, Gummo i Zeppo, nisu razvila svoje scenske likove do istog nivoa kao starija braća, već su napustili svet glume i počeli da se bave drugim zanimanjima. Gummo nije igrao ni u jednom od filmova, a Zeppo se pojavio u prvih pet filmova.

Rođeni u Njujorku, braća Marx su bili sinovi jevrejskih imigranata iz Nemačke i Francuske. Njihova majka Minnie Schönberg, je poreklom bila iz Dornum-a u Istočnoj Frisiji, a njihov otac Simon Marx (koji je promenio ime u Samuel Marx, i imao nadimak "Frenchy") je bio krojač. Porodica je živela u tada siromašnom Yorkville-skom delu Njujorka.

Braća su živela u umetničkoj porodici i njihov muzički talenat se razvijao od mladosti. Harpo je bio neverovatno talentovan, učio je da svira čak 6 različitih instrumenata tokom svoje karijere. Postao je svirač harfe i tako i dobio svoj nadimak. Chico je bio odličan pijanista, Groucho – gitarista i pevač, a Zeppo – vokalni umetnik. Groucho je debiotovao 1905. godine kao pevač, a do 1907. godine on i Gummo su zajedno sa mabel O’Donnell pevali zajedno kao "The Three Nightingales". Naredne godine, Harpo je postao četvrti u toj grupi, da bi se do 1910. godine ova grupa jako proširila i uključila i njihovu majku Minnie i tetku Hannah-u. Tako je trupa dobila naziv "The Six Mascots".

Jedne večeri 1912. godine, njihov nastup u operi u Nacogdoches-u, u Teksasu su prekinuli povici odbegle krave. Publika je požurila da vidi šta se zapravo dešava, kada su se vratili Groucho, besan zbog prekida programa je počeo da zbija šale. Umesto da postane ljuta, publika se nasmejala. Tada je porodica shvatila da imaju potencijala i kao komičari.

Tako da su se njiovi nastupi polako menjali od pevanja sa komičnim elementima, do komedije sa dodatkom muzike. Tokom Prvog svetskog rata, mržnja prema Nemcima je bila česta, pa je porodica morala da prikriva svoje nemačko poreklo.

U narednom periodu, “Četvorica braće Marx” su počeli da povezuju svoj jedinstveni komični stil sa glumom i polako su razvijali svoje likove. Groucho je počeo da nosi brkove koji su sijali i da hoda pogrbljen, što je postalo njegov zaštitni znak. Harpo je prestao da govori na sceni i počeo jeda nosi crvenu periku i sirenu iz taksi vozila. Chico je govorio italijanskim akcentom, dok je Zeppo postao poznat kao romantični lik.

Do 1920. godine, braća Marx su postali jedna od američkih omiljenih trupa, zbog svog oštrog i bizarnog smisla za humor koji je ismevao visoko društvo i ljudsko licemerje. Postala je čuvena i njivoga improvizaciona komedija koja je karakterisana scenariom u slobodnoj formi.

Chico i Groucho su odveli svoju braću na Brodvej na kome su postali zvezde, zbog dela “I'll Say She Is” (1924–1925) i muzičkih komedija “The Cocoanuts” (1925–1926) i “Animal Crackers” (1928–1929).

Braća Marx su postala jako popularna zajedno sa svojim scenskim nastupima u Holivudu. Potpisali su ugovor sa studiom “Paramount” i započeli svoju filmsku karijeru. Chico i Groucho Marx su glumili u radio komedijama. Na kraju su braća napustila pomenuti studio zbog neslaganja sa kreativnim odlukama i finansijskim predlozima.

Zeppo je napustio glumu i postao agent, a nastavio je da gradi zajedno sa svojim bratom Gummo-m jednu od najvećih agencija za talente u Holivudu, pa je pomogao čak i Jack-u Benny-ju i Lana-i Turner da postanu zvezde. Groucho i Chico su radili na radiu i bilo je najava da će se vratiti na Brodvej. U igri na mostu sa Chico-m, Irving Thalberg je počeo da razgovara o mogućnosti da Marx-ovi dođu u Metro-Goldwyn-Mayer, i oni su i potpisali, pa su tako poznati kao "The Three Marx Brothers," ili jednostavno "The Marx Bros."

Za razliku od scenarija koji je bio promenljiv u Paramount-u, Thalberg je insistirao na jakoj strukturi priče, učinio je pomenutu braću mnogo osećajnijim i pomešao njihovu komeidju sa romantičnim scenarijima. Pre snimanja su braća morala da isprobaju svoja dela na sceni i da shvate šta je zaslužilo smeh, a šta ne.

Od 1940. godine, Chico i Harpo su se odvojeno ili zajedno nastupali u noćnim klubovima i kazinima, a Chico je čak osnovao i veliki orkestar “Chico Marx Orchestra”.

Groucho, Harpo, Chico i Zeppo su potpisali da će glumiti sebe u biografskom filmu “The Life and Times of the Marx Brothers”. Osim njiove biografije, u filmu je trebalo da bude i mnogo nesnimljenog materijala koji su braća izvodila isključivo na sceni na Brodveju. Film, da je bio napravljen, bio bi prvi nastup ove braće kao kvarteta od 1933. godine.

Petorica braće su se pojavila na televiziji samo jednom i to 1957. godine u programu “Tonight! America After Dark” koji je vodio Jack Lescoulie.

16. januara 1977. braća Marx su uvrštena u “Motion Picture Hall of Fame”.

Filmovi braće Marx:

Humor Risk (1921),

The Cocoanuts (1929),

Animal Crackers (1930),

The House That Shadows Built (1931),

Monkey Business (1931),

Horse Feathers (1932),

Duck Soup (1933),

A Night at the Opera (1935),

A Day at the Races (1937),

Room Service (1938),

At the Circus (1939),

Go West (1940),

The Big Store (1941),

A Night in Casablanca (1946),

Love Happy (1949),

The Story of Mankind (1957),

Solistički nastupi:

Groucho:

Copacabana (1947),

Mr. Music (1951),

Double Dynamite (1951),

A Girl in Every Port (1952),

Will Success Spoil Rock Hunter? (1957),

The Mikado (1960),

Skidoo (1968),

Harpo:

Too Many Kisses (1925),

Stage Door Canteen (1943),

Chico:

Papa Romani (1950),

Zeppo:

A Kiss in the Dark (1925),