Black Gold (2006)

U slučaju ovog filma crno zlato nije nafta, već kafa, ali kroz film postaje jasno kako je političko-društvena situacija u slučaju oba proizvoda jednako problematična i zamršena. Kao i svi bolji današnji dokumentarni filmovi, i ovaj ima tendenciju da snažno deluje na vaše emocije, pa se pripremite na pokoji šok, a ako ste osetljiviji možda i na pokoju suzu. Kao što u svakom segmentu na tržištu danas vladaju multinacionalne kompanije, takav je slučaj i na području industrije kafe. Naravno, pošto je kapitalistički sistem u ovome svom obliku
omogućio da gramzivost postane legitiman oblik ljudskog ponašanja, zapravo sliku tržišta i ne možemo drastično promeniti, iako se povremeno pojavi ovakav film koji nas podseti na način funkcionisanja ovog našeg „predivnog“ supermarket-sveta.

Kafa je najunosnija sirovina nakon nafte, to ste možda i znali – a ovaj film nastoji pokazati srž, izvor iz koga teče ta crna tekućina, pa nas poziva da istražimo mehanizam koji se uspostavlja u odnosu između „malih“ farmera i multinacionalnih kompanija. Dok mi u Evropi svakodnevno ispijamo i po više šoljica kafe dnevno, uzimajući novac utrošen na ispijanje kafa zdravo za gotovo, farmeri, ljudi od kojih je sve krenulo, danas su prisiljeni da napuštaju plantaže kafe i da sade neke druge kulture, jer za svoju kafu, makar bila vrhunskog kvaliteta, dobijaju sramotno malo novca.

Taj paradoks je možda najvidljiviji u Etiopiji, zemljom kojom se reditelji (Nick i Marc Francis) bave u ovome filmu. U njemu prikazuju borbu Tadesse Meskela, etiopljanina koji se na svetskom nivou bori za veća prava svojih sunarodnjaka, i za spašavanje istih od potpunog bankrota. Dok se oni na jednoj strani zemlje bore za vrhunski kvalitet svojih zrna, i obavljaju ogromnu količinu posla vezanoga uz uzgoj i procesuiranje kafe do prženja, mi isti taj proizvod uzimamo, kao i sve danas uostalom, kao nešto što se samopodrazumeva, makar prouzrokovalo mnogo patnje u jednoj potpuno siromašnoj zemlji. Tadesse putuje svetom i pokušava za kafu Etiopije postići „fair price“, cenu koja bi zadovoljila osnovne životne potrebe uzgajivača kafe, i njegov trud i tugu, i gomilu razočaranja koja u sebi nosi svetom, ali i energiju, ljubav i posvećenost zaista morate videti. Ovaj film ne da biste trebali pogledati, nego vam ovim putem kažemo da ga morate pogledati – to je na neki način dužnost nas ljubitelja kafe. Zašto, postaće vam jasno dok gledate film – jer koliko god naš svet bio kompleksan, neke osnovne stvari – poput nepravde – je moguće razumeti ako samo odbijemo pred njom zatvoriti oči.