Super Mario Bros. (1993)

Super Mario Bros. je američka fantastična komedija iz 1993. koja je ekranizacija istoimene video igre. Film su režirali supružnici Rocky Morton i Annabel Jankel, a scenario su potpisali Parker Bennett, Terry Runte i Ed Solomon. Bob Hoskins glumi Super Marija. Radnja se odvija oko dvojice vodoinstalatera iz naslova koji uđu u drugu dimenziju kako bi spasili devojku Daisy od zlog diktatora, kralja Koope.

To je bio prvi Hollywoodski film koji je snimljen po nekoj video igri, prva igrana ekranizacija Super Mario Bros. igre i druga filmska ekranizacija - prva je bila u obliku japanskog anime filma Super Mario Bros.: Velika misija spašavanja princeze Peach - ali je bio komercijalni promašaj jer je koštao 42 miliona dolara a zaradio samo 20.9 miliona u bioskopima SAD-a, dok su ga kritičari negativno dočekali. 2009., časopis Time je stavio film na listu "10 najgorih filmskih adaptacija video igre".

Brooklyn, New York. Mario i Luigi su dva brata vodoinstalatera kojima posao u zadnje vreme ne ide najbolje jer se pojavila nelojalna konkurencija koju vodi podli tajkun Scapelli. Mario je realističan i snalažljiv dok je Luigi pomalo nezreo i zanima se za paranormalne stvari. Jednog dana im se pokvari kombi i stanu ispred jedne prodavnice gde Luigi upozna Daisy, studenticu koja vodi iskopavanj kosti dinosaurusa i zaljubi se u nju. Nakon sastanka, ona mu ispriča da je siroče i odu u pećinu gde se vodi iskopavanje gde primete Scapellijeve ljude koji su sabotirali cevi za dovod vode. Na sreću, Mario se pojavi i popravi štetu. Ipak, Daisy tada biva oteta od dvojice ljudi koji skoče u zid koji služi kao dimenzijski portal i nestane. Luigi i Mario su u prvo vreme zbunjeni, ali odluče riskirati i takođe skoče u zid i bivaju transportovani u drugu dimenziju gde vladaju ljudi čiji su preci bili dinosaurusi. Otkriju da su u gradu zvanom Dinohattan u kojem vlada zli diktator kralj Koopa...

Za razliku od vesele video igre za decu, film ima tmurnu atmosferu i namenjen je malo starijoj publici i promenio je mnoge stvari u odnosu na igru, što su mu mnogi obožavatelji i otvoreno zamerili. Za razliku od igre, Luigi u filmu nema brkove, Koopa je čovek a ne ogromni gušter, super moći koje braća dobijaju (cvet za sposobnost vatre, list za sposobnost letenja, zvezda za sposobnost nepobedivosti) su eliminisane, svet gljiva je zamenjen svetom propale civilizacije ljudi čiji su preci dinosaurusi, Toad je umesto čoveka-gljive postao običan čovek, Goombe su umesto malih bića postali veliki divovi, dok je ime princeze promenjeno iz Toadstool (ili Peach u video igri) u Daisy. Uz to, Mario i Luigi tek u zadnjoj četvrtini filma obuku svoja zeleno-crvena odela po kojima su poznati u video igri.

Uz scenario za gotov film, postojao je još jedan iz 1991. koji nije bio upotrebljen a potpisali su ga Tom S. Parker i Jim Jennewein (autori scenarija za filmske adaptacije "Porodica Kremenko" i "Richie Rich"). Ta ranija verzija scenarija je više oslonjena na fantaziju pa je mnogo vernija originalnoj video igrici. Koristio je elemente iz prve četiri video igre iz serije (Super Mario Bros., Super Mario Bros. 2, Super Mario Bros. 3, Super Mario World) ali i razne stripove koje su obradili pustolovine Mario braće. Radnja se vrtela oko Kralja Kooope, u obliku guštera kao što je predstavljen u video igri, koji otme devojku Hildy kako bi ju prisilio na brak u svome svetu, a Mario i Luigi ga slede kako bi ju spasili. Yoshi i Toad javljaju se u malim ulogama, a u jednoj sceni Luigi dotakne čarobni list i upotrebi moć letenja.

Većina kritičara je negativno ocenila film i odbacila ga kao nezrelu adaptaciju video igre.
Među retkim kritičarima kojima se film svideo je bio Hal Hinson koji je zapisao: "Ko bi rekao da će "Super Mario Bros." biti takva poslastica?... Film je možda smeće, ali je superiorno smeće. S lakoćom zasenjuje film "Ninđa kornjače".