Be Cool (2005)

Be Cool nastavlja tamo gde su Chili i društvo stali sa filmom Get Shorty. Gangster iz Majamija koji je postao filmski modul Chili Palmer (John Travolta) sada živi u Hollywodu i počinje da se bavi i muzičkom industrijom. Otkriće da je svet muzike "ubistveniji" od filmskog...

Pre dvadesetak godina Travolta je uživao ogromnu popularnost, jer mu je uloga u Tarantinovim Petparačkim pričama "osvežila" karijeru. Tako je i dobio ulogu u filmu Get Shorty, režiser Barry Sonenfield je ulogu "prekrojio" po Travoltinim merama. Pisac Elmore Leonard je u međuvremenu napisao novi roman, jer mu se filmska adaptacija Get Shorty izuzetno dopala. MGM je "otkinuo" na novi Leonardov roman pa su angažovali F. Gary Greya i Travoltu.

MGM i režiser Grey su jednoglasni u priči da Be Cool nije "klasični nastavak", ali nama tako deluje. Zbog previranja i promene rukovodstva u MGM-u trebalo je poprilično vremena da se film snimi (Leonard je roman objavio još 1999). "Tranzicija" od filmskog do muzičkog posla, nije bila prvobitna ideja. Chili je trebalo da se "uvuče" u modnu industriju, ali prema Leonardovim rečima, "nismo mogli da nađemo dovoljno zlikovaca u svetu mode!" Da bi stvari bile lakše ekipi je pomogao Steven Tyler, pevač grupe Aerosmith. Režiser F. Gary Gray je kao što znate, pored filmova The Negotiator, A Man Apart i rimejka The Italian Job, poznat i kao režiser video spotova za izvođače kao što su Ice Cube, Stevie Wonder, Coolio i Outkast. Veza sa muzičkom industrijom je tako ostvarena bez velikih improvizacija.

Dalje je sve išlo "samo od sebe". Pored Travolte, u ulozi Chili Palmera, vratila se i Uma Thurman kao Edie. Ona je sveža udovica i Chili joj se normalno "nabacuje". Klasično? Naravno, režiser nije hteo da eksperimentiše. Uostalom zašto bi nešto menjao kada je ideja vodilja čitavog projketa bila da se snimi zabavan film koji bi nastavio tamo gde je prethodni "stao". Publika naravno očekuje šale i njih ima, ali se mora priznati da im raspored nije uvek najbolji. Postoje i scene koje deluju prilično usiljeno, što se dešava kada po svaku cenu želite da budete duhoviti. Za dobru komediju je potreban osećaj, ali i identifikacija publike sa glavnim junakom. Kada imate mnogo likova i mnogo paralelnih radnji, teško je "skoncentrisati se" na osnovnu nit.

Pored problema sa ritmom, F. Gary Grey prilično nonšalantno primenjuje šablonska rešenja koja nisu najbolja za scenario napisan po Lenardovom romanu. Dijalozi su bolji nego u prosečnoj komediji, ali režiser nije uspeo da to posebno naglasi. Dok je Leonardov cilj bio da satirično istakne "mane" Hollywooda, filmske i muzičke industrije (dakle, šou biznisa) Grey je bio odlučan u nameri da nasmeje publiku. Možda je najbolju ocenu iznela Uma Thurman rekavši da je film možda trebalo zvati Be Very Cool. Glavni junaci su stvarno cool, ali može li se istovrmeno biti cool i duhovit? Odgovor na pitanje će odrediti i vaš stav prema filmu. Jasno je i da je MGM forsirao Greya da snimi što "smešniji film" zbog publike, ali da li je to bi pravi tretman scenarija? Teško i Grey je veoma pametno "skratio" neke delove, međutm postoje scene koje su u svakom pogledu preterane i namenjene izazivanju smeha. Ako se ti nedostatci zaborave (što nije teško) Be Cool je veoma zabavan film, što uglavnom ispunjava zahteve koji su pred režisera i postavljeni. Publika je prilično dobro prihvatila Be Cool i bilo je reči i o nastavku ali to nije realizovano.