The Phantom of the Opera (2004)

Pariz, 1870. Diva La Carlotta (Minnie Driver) je najpopularnija zvezda opere i omogućava mladoj horistkinji Christini (Emmy Rossum) da osvoji srca publike i zanosnog patrona pozorišta (Patrick Wilson). Unakaženi mentor mlade Christine, ima drugačije planove. Tragedija počinje kada on krene u akciju iz svoje podzemne jazbine...

Već znate da je preko 80 miliona ljudi gledalo čuveni mjuzikl Anrewa Lloyda Fantom iz Opere u 65.000 izvodenja u 18 zemalja i sa zaradom od preko 3,2 milijarde dolara. Zbog toga možete slobodno računati na činjenicu da Joel Schumacher i njegova filmska verzija imaju “pripremljenu publiku". Čudno je što Hollywood nije ranije došao na ideju da iskoristi poznatu (i popularnu) priču, u vreme kada vlada moda snimanja verzija proverenih filmova, predstava i romana. Pošteno govoreći, izgleda da se ranije niko nije usudio da snimi Fantoma, ali je uspeh filmova Chicago i Moulin Rouge “otvorio" prostor za tu čudnu formu mjuzikla. Schumacher je tako i koncipirao svoju verziju Fantoma, da se dopadne publici multipleks bioskopa. Sve ostalo je urađeno kao filmska verzija scenskog dela. To je ok, ako ste to želeli.

Ne možete omanuti sa raskošnom scenografijom, pompeznim kostimima, melodramatičnim ljubavnim trouglom i naravno muzikom, počevši od Cristinine (Emmy Rossum) arije 'Think Of Me' pa do Fantomovog (Gerard Butler) moćnog glasa u baladi 'The Phanom Of The Opera.' Manje zabavno i manje raskošno je Schumacherovo insistiranje na ideji da Fantoma svede na tradicionalni mjuzikl sa radnjom "u pozadini", tj. iza scene. Ta dodatna dramatizacija "štrči" i najblaže rečeno nije dobro "uklopljena" u ritam mjuzikla. Srećom po režisera, glavni glumci su sjajni, a mlada Emmy Rossum je pravo otkrovenje.

Glumica koju publika prepoznaje po ulozi u Mističnoj reci ima anđeoski glas. Butler možda nije tako dobar pevač, ali je nedostatak finese u glasu nadoknadio šarmom. Pravi Fantom i pravi frontmen. I to je sasvim dovoljno da se zaborave sve Schumacherove greške, a njih ima. Budući da je u pitanju veoma specifičan žanr, u kome je neophodno poštovati specifične zahteve mora se priznati da "čovek koji je umalo uništio Batmana", tj. Schumacher zna da uči na sopstvenim greškama. Sve što je pogrešno uradio u slučaju Batmana, prvenstveno mislimo na njegov doživljaj “gotskog" i "mističnog" u filmu Fantom iz Opere nije ponovio. Ostavši veran Weberovom originalu nije eksperimentisao, nije menjao strukturu tako da je ostvario sasvim korektan mjuzikl.

Možda Fantom nije uzbudljiv na "moderan" način kao Chicago, ali uz melodramatičnu radnju predstavlja očekivanu poslasticu za fanove.