10.01.2012.

Prvenac engleskog režisera Gaja Ričija na temu Šerloka Holmsa, postigao je značajan uspeh i bio primljen dobro u publici koja je želela da vidi malo drugačije izdanje priče o čuvenom detektivu. Stil montaže i režije koji je svojstven Ričiju, odlična grafika koja je dočaravala London 19. veka, sjajna muzika Hansa Cimera i iznenađujuće dobra interpretacija Holmsa od strane Roberta Daunija Juniora, uz standardno dobrog Džad Loa kao doktora Votsona, zaista je predstavljala pravo osveženje u kategoriji zabavnog, detektivskog filma.

Samim tim, od drugog dela pod nazivom "Šerlok Holms - Igra senki" u startu se očekivalo da nadmaši prethodni deo. Samo ovo očekivanje već deluje kao veliki pritisak na filmske ekipe da iz sebe izvuku maksimum. Neki u tome uspeju, neki ne. Da li je ovo ostvarenje uspelo da opravda očekivanja pokazaće vreme jer trenutne reakcije publike su veoma podeljene - od oduševljenja do razočarenja.

Autor ovog teksta pogledao je film na velikom filmskom platnu i savetuje svima koji žele da uživaju u ( bilo kom ) filmu isto to učine. Na veliku žalost filmofila južne i centralne Srbije najbliži pravi biskop koji može dočarati sve tehničke kvalitete jednog filma i podići stepen uživanja u istom nalazi se u Beogradu, u "Ušću" i "Delta Sitiju", bioskop "Kolosej" ( www.kolosej.rs ).

Evo prvih utisaka o filmu:

Za razliku od prvog dela u kojem priča sadrži određeni stepen misterioznosti i okultizma, u drugom delu toga nema. Priča je realna, vojno-političkog karaktera, nema velike misterije tako da će ljubiteljima zagonetki i Holmsovih objašnjenja to nedostajati. Istini za volju, postoje brzi "flashback" momenti u kojima režiser vizuelno objašnjava određene događaje ali koji možda ne mogu nadomestiti klasičan verbalni pristup. Sama priča je poprilično kompleksna, tako da se oseća brzina u njenom prikazu. Iako je režiser uspeo da je "stisne" u 129 minuta filma ostaje utisak da je sve to nekako prebrzo odrađeno i to se najviše oseća u interpretacijama novih likova u ovom delu - profesora Morijartija ( Jarred Harris ) i ciganke Sizme ( Noomi Rapace ) čije role deluju pomalo "bledo". Glavni glumački par je odradio svoj posao solidno kao i u prvom delu iako su primetni komentari ( nativnih Engleza ) da je Dauni, kao Amerikanac, imao više problema sa engleskim akcentom u ovom nego u prethodnom delu.
Akcionih scena ima znatno više nego u prvom delu što će i najviše smetati ljubiteljima klasične koncepcije "kancelarijskog" Šerloka Holmsa. Najveći minus među kritičarima je upravo količina ovih scena koje su od detektivskog filma napravile akcioni. Efekti, vizuelni i auditivni, su odrađeni solidno dok je prateća muzika, sa manjim varijacijama, ista kao i u prethodnom delu.

Na kraju, uzimajući u obzir sve pluseve i minuse koji se mogu dati ovom filmu, može se reći da je "Šerlok Holms - Igra senki" ipak film koji će svaki ljubitelj avantura Šerloka Holmsa želeti da pogleda.