Svi ljubitelji filma u Nišu su od skora dobili ono čemu su se godinama nadali: otvoren je bioskop. Naravno, reč je o adaptiranom prostoru nekadašnjeg bioskopa “Radnik” koji je u novom ruhu dobio i novo ime “Bioskop Kupina Film”. Autor ovog teksta, budući da je veliki fan sada već kultunog filma “Lajanje na zvezde” je rešio da odgleda u novom bioskopu najnovije ostvarenje reditelja Zdravka Šotre “Šešir profesora Koste Vujića”.
Karte, po ceni od 250 dinara, je trebalo rezervisati čak par dana ranije što samo pokazuje da je interesovanje za sedmu umetnost kod naših građana i dalje veliko. A valjalo bi napomenuti i to da su cene ulaznica u beogradskim bioskopima čak 400 dinara. Početak projekcije je zakazan za 20 i 30h, a gotovo pola sata ranije su počeli da pristižu igledaoci. Bilo je tu i mladića i devojaka, i dečice sa roditeljima, ali i naravno nekoliko simpatičnih starijih supružnika koji su zakoračili u salu držeći se ruku pod ruku. Ko je želeo, mogao je da se “snabde” kokicama i Koka Kolom, pre samog ulaska, a vrata sale i obavezno cepanje ulaznica su krenuli 10-tak minuta pre početka filma. Za tren oka se formirao red, gledaoci su bili jako pričljivi, komentarisali svaki detalj i tako kroz uzani hodnik jedan po jedan zakoračili u salu od nekih 150 mesta. Čuli su se tako komentari da “u bioskopu nije ništa novo”, da je “samo okrečen” i “da su očekivali više”. Ali, sve to nije bilo važno. Gotovo za tren, dvorana je bila ispunjena do poslednjeg mesta i sve je bilo spremno da projekcija filma krene. Sasvim neobično i gotovo iznenađujuće za naše uslove, tačno u 20 i 30h, svetla su se pogasila i sve je bilo spremno za uživanje u 120 minuta filma.
“Šešir profesora Koste Vujića” je inspirisan književnim delom Milana Vitezovića. Može se reći da je to film iz nekih drugih vremena, kada su postojale drugačije vrednosti, a sve što nam je donelo ovo ostvarenje je začinjeno finim i doziranim humorom. Film na koji se dugo čekalo vratio nas je u neka bolja vremena, kada su istaknute ličnosti srpske istorije još bile u školskim klupama. Priča prati maturante Prve muške gimnazije - Mihaila Petrovića Alasa (Miloš Biković), Jovana Cvijića (Ljubomir Bulajić), Jašu Prodanovića (Andrija Daničić) i druge, na čijem čelu je pomalo ekscentrični profesor nemačkog jezika Kosta Vujić (Aleksandar Berček). Ovi mladići će kasnije oblikovati intelektualnu elitu Srbije.Sam Kosta Vujić (Aleksandar Berček), je iskusni profan, pedagog specifičnog stila, koju u duhu svog vremena na jedan originalan način prenosi znanje svojim nestašnim učenicima. Ovaj profesor nemačkog jezika, cenjen i poštovan od svih Beograđana, ima nesvakidašnju naviku da se seli. U tome mu pomažu njegovi đaci. Profesor Vujić ima svoj set vrednosti i tačno zna šta želi, ume da uživa u životu i sve je podredio tome. Jako voli svoje učenike, a obzirom da mu je ovo poslednja generacija pre nego što se penzioniše, posebno je vezan za njih. Ne želi da ih kazni ni po cenu sukoba sa direktorom škole, koji važi za najstrožeg direktora u zemlji. Vujić uvek odlučno staje na stranu svojih pulena za koje odgovorno tvrdi da su jako pametni i nadareni i da “umeju da misle”, a sve to mu daje za pravo da im predvidi svetlu i zvezdanu budućnost. Njegovi đaci, koji su maturanti Prve muške gimnazije, osećaju da je on dobar čovek, pun ljudskih vrlina i iz tog razloga su uvek uz njega, čak i kada želi da poruči svoj nadgrobni spomenik po posebnom nacrtu, kako bi se “obezbedio” pre smrti. Njegov zaštitni znak je šešir, tačnije svaki od sedam šešira, zato što za svaki dan u nedelji ima poseban šešir, koji uvek baci pri ulasku u učionicu kako bi “pogodio” tačno određeno mesto.
Naravno, priča o maturantima je nikada ispričana i istrošena, pa kombinacija ideje o liku i delu nekoliko najvećih srpskih genija, u trenucima njihovog sazrevanja pred maturu je više nego dovoljna kombinacija za šetnju do bioskopa. Sam profesor Kosta Vujić je dobroćudan osobenjak i hedonista, pedagog posebne vrste, za koga je njegov đak Mihailo Petrović-Alas napisao da je bio najoriginalniji profesor 19. veka.
Mladići, učenici čuvenog Koste Vujića, će postati istorijsko oličenje epohe, kao akademici, profesori, ministri, političari i drugi uglednici. To je razred za sva vremena, kakvog nije bilo ni pre ni posle. Razred za istoriju i ponos. Oni su, ispunjeni nesputanom energijom mladosti, u život ušli korakom kojim se meri vreme.
Naravno da posebnu draž filmu daju i profesori, koji su opet, svako na svoj, specifičan način ostavili trag u ovom filmu. Njih igraju sve sami vrhunski glumci naše scene. Tu je, naravno Aleksandar Berček koji je svoju ulogu posvetio Pavlu Vujsiću koji je igrao u Kostu Vujića u filmu iz 1971. godine. Zatim, Branimir Brstina u ulozi strogog, ali jako zaboravnog profesora istorije kome učenici kradu beleške kako bi uneli zabunu u njegova predavanja.Čuveni Predrag Ejdus tumači lik zanesenog profesora francuskog, Dragan Jovanović je strog i naravno jako zbunjen profesor vojničke obuke i ova njegova uloga jako podseća na ulogu profesora fizičkog vaspitanja koju je brilijantno odigrao u filmu “Lajanje na zvezde”. Zoran Cvijanović je nespretni profesor matematike koga je zbunio Mika Alas i naterao ga da proverava rešenje svog zadatka što je potrajalo do kraja časa, a profesor je na kraju klečao i brisao maramicom znoj, pokazujući da je vidno nervozan. Ivan Bosiljčić je zaneseni i harizmatični Mokranjac koji sastavlja prvi mešoviti muško – ženski hor, što maturatni jedva i čekaju da bi se zbližili i sa svojim simpatijama. Vojin Ćetković je strogi direktor škole doveden iz Šapca kako bi uveo red u čuveno odeljenje i koji stalno prigovara profesoru Vujiću da mora da kazni svoje štićenike, što profesor, naravno, uvek odbija.
Svima koji vole domaće filmove savetujem da pogledaju ovu nesvakidašnju priču pod nazivom “Šešir profesora Koste Vujića“. Mene je podsetio na nostalgiju iz davnih vremena, ali i jako puno na film “Lajanje na zvezde”. Sve nas u dvorani je na tren odveo u neko lepše i veselije vreme, maštovito i gotovo nestvarno, ali jako prijatno. Gledaoci su napustili dvoranu sa osmehom na licu i nekim utiskom sete, a šale iz filma će sigurno prepričavati svojim prijateljima i toplo im preporučiti da i oni ugrabe vreme od svojih užurbanih i poslom opterećenih života i odu u bioskop. Složićete se da ništa nikada neće moći da zameni sam duh bioskopske dvorane i veliko platno.
MN
.jpg)
