Izuzetno zanimljivo i vredno pažnje stiglo je iz nemačke, a još je zanimljivija dužina filma od 60 minuta. U pitanju je nešto drugačiji pogled na najezdu zombija, što nešto znači, obzirom da svaki reditelj ostaje uveren da je njegovo zombi delo drugačije od prethodnih. Ovo jeste. Akcenat po prvi put nje stavljen na mrtve već na žive i njihov odnos u zgradi. Ima i pristojnog humora koji nikako ne šteti i ne vređa priču. Sami napadi zombija nisu toliko od značaja koliko likovi sa kojima možemo da saosećamo, makar se neki pojavili na nekoliko minuta, kao par u luksuznom stanu. Glumci su daleko sposobniji od američkih, ali, naravno, ko nije sposobniji danas od američkih glava koje govore? Film ima dinanamiku, brz je i oštar. Za razliku od serije „The Walking Dead“ koja je jedna od najidiotskih serija na temu mrtvih u kojima sa nelagodnošću gledamo dramu kroz koju prolaze jezivo antipatični i odbijni likovi koji ne mogu da izazovi trunku sažaljenja od gledaoca kada im se nešto desi i koji na najjevtiniji mogući način optkrivaju svet filozofije SAD-a a samim tim i svoj limit inteligencije, sa takvom dramom da se neki gledaoci nenamerno smeju dok ih gledaju takve i slušaju, toga nema u „Rammbocku-u.“ Ljudi su normalni i liče na ljude koji bi mogli da se nadju u takvoj nezavidnoj situaciji. Ukoliko ste ljubitelj „The Walking Dead“ i naklonjeni bednim dijalozima sa dramom crtanih filmova, preskočite ovaj. Ako želite da vidite nešto što bi moglo da se dogodi grupi ljudi, odvojite vreme, samo sat vremena i možda budete iznenađeni.
