•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

All I See Is You (2017)

Vidim samo tebe festivalsko je ostvarenje reditelja Marka Forstera koje prati prekretnicu u životu mlade devojke po imenu Đina. Đina je nakon saobraćajne nesreće u detinjstvu ostala slepa i u svakodnevnom životu direktno zavisi od svog supruga Džejmsa koji joj je jedini oslonac u stranom i čudnovatom svetu Bangkoka.

Njen život se menja iz korena kada operacijom uspe da povrati vid i počne da sagledava svoj život iz potpuno drugog ugla.

Režiju i delom scenario, kao i produkciju, potpisuje čovek koji nam je doneo ostvarenja kao što suWorld War Z, Quantum of Solace, Finding Neverlandi Monster’s Ball.

Ipak, iako se vaskolika javnost slaže da je premisa filma zaista zanimljiva, kritičari ističu da je druga polovina filma odrađena u najmanju ruku nespretno. Dok pokreće neka važna pitanja o tome koliko zapravo znamo o svom životu, All I See Is You na druga pitanja ostaje slep (pun intended). Onda kada iz drame pređe u triler i misteriju, film naizgled gubi povezanost, a simbolizam pokrenut pojedinim scenama (kao što je ona kada Luka vidi leš mrtve životinje) ostaje nedovoljno razjašnjen.

S druge strane, ono što nam je trejler i najavio, to smo i dobili. Uloga Đine je jedna od boljih u opusu Blejk Lajvli. Njen prikaz emocija na Đininom licu je često ono što nam pomaže da shvatimo „šta je pesnik zapravo hteo da kaže“ ovim filmom.

Film kreće in medias res, što zači da ne dobijamo nikakvu pozadinu priče o Đininom i Džejmsovom braku. Kako su se upoznali i dospeli u Bangkok većim delom je misterija. Nameće se utisak da je ovo bila dobra režiserska tehnika jer Forster ne gubi vreme na hronologiju i upoznavanje sa likovima. Zbog toga je utoliko jači utisak da u tom braku nešto ne valja od praktično prvog minuta filma.

Isprva je Đina umnogome zavisna od Džejmsa, ali i duboko isfrustrirana tom činjenicom. Premda potpuno nesvesna sebe (naročito svoje prirodne lepote), njoj je jasno, a sa njom i gledaocima, da ne želi nikakvu milostinju i žaljenje.

Onda kada napokon dobije termin za operaciju i povrati vid, Đina kreće da upoznaje i sebe i svoj život. “Nisam ovo tako zamišljala” rečenica je koja najdublje opisuje njen lik, jer vidimo da se ona u svom hendikepu veoma oslanjala na domaštavanje i idealizovanje svog života, a ponajviše svog muža.

Džejmsovu pravu prirodu naslućujemo od samog početka, posebno od trenutka kada u ljubavnom zanosu prizna da se zbog Đininog slepila on oseća posebno. Međutim, njegova opsesivno-posesivna ličnost dolazi do punog izražaja tek kada Đina kaže “došlo je vreme za minut za mene” i krene da eksperimentiše sa svojim izgledom i ukusima.

Prvo što je bolno očigledno i gledaocima i Džejmsu jeste da je on nedorastao Đini i njenoj vrcavoj ličnosti. I to se ne odnosi samo na fizički izgled.

Džejms je pravi pravcati činovnik osiguravajućeg društva, do u stavku u skladu sa stereotipom. On voli svoj sterilni dom u Bangkoku (sredini koja je dovoljno egzotična da se svojim najbazičnijim odlikama običnog belog čoveka on čak ističe), oseća se nesigurno po pitanju seksualnog eksperimentisanja, a njegova shvatanja o životu i porodici krajnje su konzervativna (naročito u odnosu na Đinu i njenu sestru i zeta koji žive u Španiji).

Međutim, karakterizacija likova iz prve polovine filma kreće lagano da se raspada kada Džejms počne da utiče na Đininu terapiju, a ona krene da ponovo gubi vid.

Režiser daje nagoveštaje koji treba da stvore misteriju u drugom delu priče, ali ne uspeva da se iščupa iz raznih klišea. Reći da je razvoj događaja lako predvidiv bio bi kompliment za kraj ovog filma.

Nemoguće je otrgnuti se utisku da je film mogao više i bolje. Emotivna povezanost koja se razvija između Đine i gledalaca je svakako karta koju je Vidim samo tebe trebalo bolje da iskoristi. Istina, da je drugi deo bio razrađeniji bilo bi to nauštrb prvog dela filma. U suprotnom bismo gledali epsku avanturu od 3 sata. Ali nije da ovaj film to ne bi zaslužio.

Ovako se čini da je film počeo u pravom ritmu i onda natrpao previše ideja u drugi deo, pa naprasno prebacio na kraj.

No, i pored svega toga, ono što drži čitav ovaj film iznad provalije potpune propasti jeste izvedba Blejk Lajvli kojoj često spočitavaju da stalno glumi jedne te iste likove. Ovde je slučaj drugačiji. Od trenutka kada Đina prvi put vidi svoj odraz u ogledalu i čitav svoj život iz drugog ugla, Lajvli nam dočarava njen razvoj kroz feminističku prizmu. Đina je žena koja uzima svoj život napokon u svoje ruke jer je, čak i slepa, daleko sposobnija od Džejmsa.

Kraj filma je krajnje postmodernistički, što znači da su karte ostale otvorene. Jasno je da Đina i Džejms neće moći da nastave zajedno, a implicira se da su im sudbine toliko različite kao život i smrt (postoji i poprilično izvesna interpretacija da im je dodeljen po jedan ekstrem, ali nećemo baš otkrivati koji ide kome).

Priču je moguće dalje izmaštati, ali je malo verovatno da će film dobiti nastavak. Ono što je poenta čitavog filma je, na kraju svih krajeva, i preneseno na platno. A poenta bi se mogla svesti na jedno pitanje:

Koliko zapravo znamo sopstveni život?

Đina je slepa doslovno, a Forster kao da nam poručuje da smo svi mi često slepi figurativno i da ne poznajemo dovoljno svoju svakodnevnicu, kao ni ljude koji nas okružuju. Krhkost iluzije o životu je takođe jedna od poruka ovog filma, jer ako nas nečemu uči Đinino iskustvo to je da sve može da se promeni u tren oka (još jednom, za kraj, pun intended).

Autor teksta: Dragan Antić

Žanr:drama, misterija, romantični
Godina:2017
Reziser:Marc Forster
Producent:Craig Baumgarten, Marc Forster, Jillian Kugler
Scenario:Sean Conway, Marc Forster
Uloge:Blake Lively, Jason Clarke
Uzrast:R
Award:1 nominacija
Box office:217,644
Studio:Open Road Film
Zemlja:United States
Jezik:engleski
Trajanje:109 min
Podeli:



Preporucujemo