•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

As Above, So Below (2014)

'Šta reći, koju posluku porati?' Upravo ovim citatom jednog poznatog gospodina, zvezde Jutjuba, možemo da počnemo analizu ostvarenja „Kako gore tako dole” (As Above, So Below) iz 2014. godine. Ovo je ko zna koji po redu film rađen „vešticoblerovskim” stilom. Dakle, radnju pratimo iz prvog lica, kroz oči, to jest objektiv osobe koja snima neverovatne događaje u kojima su se junaci ove priče našli. I ne samo to; ovde imamo nekoliko „prvih lica”, pošto se zadesilo da su svi živi opremljeni kamerama. Taj trend je u filmsku industriju uveden počev od drugog dela popularnog serijala „Paranormalna aktivnost” (Paranormal Activity) i nastavio se dalje kroz tu franšizu. Pošto Džon Erik Daudl, autor filma „Kako gore tako dole”, nema baš previše kreativne energije, odlučio je da ovu ideju reciklira i uokviri je u film koji vrvi od neoriginalnosti.

Priča prati grupu avanturista predvođenu mladom i obrazovanom Skarlet koja, preokupirana idejom o postojanju „kamena mudrosti” kojom su se bavili mnogi alhemičari, pa i oni moderni poput njenog oca, putuje svetom u potrazi za bilo kakvim tragom koji bi mogao da dovede do pronalaska ove relikvije. Put je vodi u Pariz, a svi do sada prikupljeni dokazi ukazuju da se pomenuti kamen nalazi upravo ispod „grada svetlosti”, u njegovim katakombama. Ono što nju i njenu grupu dole čeka predstavljaće, u najmanju ruku, veće iznenađenje od onoga koje su očekivali.

Da se vratimo na priču o klišeima. Naravno, osim toga što svi imaju kamere instalirane na zaštitne kacige, što je već dosadilo gledaocima ali očigledno ne i rediteljima i producentima, po ko zna koji put se srećemo i sa pričom tipa „pobedi svoje demone i naći ćeš izlaz”. Tako Skarlet ima vizije svog obešenog oca za čije samoubistvo iz nekog razloga krivi sebe, a Džordž, njen dugogodišnji saradnik, u priviđenjima vidi svog pokojnog brata. I ostali iz ekipe imaju svoje „muke”, ali ovde se nećemo baviti time da ne bi smo bili „spojleri” kako se to na „novosrpskom” kaže.

Dok u „Veštici”, „Kloverfildu”, „Recu”, „Aktivnosti” imamo nekakvo objašnjenje kako su snimci protagonista filma došli do bioskopskog platna, u ovom filmu gospodin reditelj nije smatrao da ima potrebe da se tako nešto objašnjava. Na tom primeru po ko zna koji put vidimo taj nedostatak kreativnosti koji krasi Daudla. Čim treba nešto samostalno da smisli nastaje problem. Taj hendikep je pokazao i u prethodnim filmovima, a posebno u „Karantinu” (Quarantine) u kom je bukvalno prepisao genijalno ostvarenje dueta Balaguero–Plaza – „Rec”. Kako nas je Holivud, u poslednjih desetak a možda i više godina, navikao na „rimejkove”, Daudl se osetio pozvanim da obradi pomenuti španski hit pritom ne ostavivši nikakav svoj autorski pečat, već je bukvalno samo preveo film na engleski.

Bezidejnost je pokazao i u neubedljivom ostvarenju „Đavo” (Devil) koje bi ovdašnja publika verovatno dosad zaboravila da jednu od glavnih uloga nije tumačila Bojana Novaković, naše gore list (kliše izraz, da i analiza bude u skladu sa onim o čemu govorimo).

Pored opanjkavanja Daudla, vredi pomenuti da je film „Kako gore tako dole” po nečemu ipak istorijski; to je činjenica da je to prvi film koji je se bavi pariskim katakombama, a od gradskih otaca je dobio dozvolu da se zaista tamo i snimi. U ovim uslovima je bilo izazovno raditi jer dole nema izvora električne energije, signala za mobilni telefon i drugih pogodnosti koje znatno olakšavaju rad na novom ostvarenju koje će postati deo sedme umetnosti.

Suma sumarum, „Gore – dole”, kako bismo možda u najslobodnijem mogućem prevodu mogli prevesti originalni naslov filma, taman je onog kvaliteta kao i istoimena domaća serija iz 1996–97. godine.

U stvari, nije baš toliko loš...

Autor: Milos (Punjeni Paprikaš)

Žanr:horor, misterija, triler
Godina:2014
Reziser:John Erick Dowdle
Scenario:Drew Dowdle, John Erick Dowdle
Uloge:Perdita Weeks, Ben Feldman, Edwin Hodge
Uzrast:R
Box office:21.2M USD
Studio:Legendary Pictures
Zemlja:United States
Website:www.universalstudiosentertainment.com/as-above-so-below
Jezik:engleski
Trajanje:93 minuta
Podeli:



Preporucujemo

Povratak Porodice Adams
Soul (2020) - uskoro
Filmski centar Srbije u poseti snimanju „Zlatnog...
Gal Gadot će tumačiti ulogu legendarne kraljice Egipta u...
Idiot Prayer (2020) - uskoro
Urfin Dzhyus vozvrashchaetsya (2020) - uskoro
Premijera filma Živ čovek Olega Novkovića na 30....
Cineplexx ne odustaje od investiranja u Srbiju i dovodi...
PETI FESTIVAL META FILMA - Od 22. do 24. oktobra u Art...
JEDAN SASVIM NORMALAN DEČKO A.S. (25) u bioskopima od...
Vikend sa ćaletom (2020) - uskoro
Trinaesto izdanje festivala savremenog plesa i performansa...
Voji Brajoviću uručena nagrada "Pavle Vuisić"
Modnom revijom i filmom "Nezavisne" do snažne poruke svim...
Najgledaniji domaći filmovi u protekloj decenji
Les Traducteurs (2020) - uskoro
Sedam nominacija za film Stevana Filipovića na...
Seks, droga i PR (Flack) - sjajna britanska serija stigla...
17. BALKANIMA - Evropski festival animiranog filma u Domu...
Filmski sporazum o koprodukciji izmedju Italije i Srbije -...
Ponovo radi Sala srpskog filma u beogradskoj Kombank dvorani
Repertoar Cineplexx Niš bioskopa od 15. do 21. oktobra
Bojsi stiže na veliko platno
Festival italijansko-srpskog filma od 17. do 25.10 -...
Moj jutarnji smeh (2020) - uskoro
GoetheFEST od 29. oktobra do 4. novembra
Vladimiru Gvojiću uručena nagrada Car Konstantin
Freaky (2020) - uskoro
Ivan Ikić nagrađen na festivalu u Kini
Sutra počinje Festival BALKANIMA 2020 u Domu kulture...