Istanbul, današnje vreme. Petorica policajaca rade u noćnoj smeni. Remzi, vođa tima, posmatra sa tihim zanimanjem kako Yavuz, šaljivdžija, zabavlja grupu svojim pričama. Njihova galama i smeh naglašavaju tminu noći.
Ali, iza ovog drugarstva, izluđujuće osećanje strepnje raste u ovom „bratstvu”. Seyfi, vozač, pati od strahovitih glavobolja zbog kojih počinje da sumnja u sopstveni zdrav razum. Ardau, novog momka u timu, uporno progoni san iz detinjstva i strahovi da se nikada nije ni probudio iz tog sna. A Remzi nosi najmračniju tajnu od svih. On ne može više da podnese taj teret, koji će ih sve uništiti iste te noći. Kada dobiju poziv da hitno odu do kuće u okrugu Inceagac, oni se oklevajući upućuju tamo. Čuli su priče u detinjstvu o tom mestu. Nijedna od njih nije govorila ni o čemu dobrom. Izgubljeni i dezorijentisani u udaljenom i napuštenom delu grada, gube kontrolu nad vozilom, kada im okrvavljeni čovek padne pod točkove. Pokušavajući da se priberu, ugledaju pred sobom upadljivu mračnu ruševinu kuće koju su tražili. Sami i bez podrške, ulaze na silu. Ali, dok napreduju kroz ovo lavirintsko stanište, postaje im jasno da su naišli na najmračniju jamu strahovitog zla: na ogavnu i krvlju natopljenu jazbinu u kojoj Otac – gospodar svih njihovih noćnih mora – vrši obred i koji će ih gurnuti još dublje, do ivice ludila.