Batman v Superman: Dawn of Justice (2016)

Dugo očekivani film Zacka Snydera, „Batman v Superman: Dawn of Justice“, možda je nešto najbliže što će obožavatelji i obožavateljke moći da vide a da je u rangu filmova „Thrilla in Manila“ ili „Rumble in the Jungle“. Od kako je najavljen 2013. godine, ovaj film nije samo opisivan kao lansirna rampa za DC-jev prošireni univerzum (koji dovodi Wonder Woman Gal Gadot, Aquamana, Flasha, itd.). Ovaj film će takođe poslužiti i kao superherojski duel: Dark Knight vs. Man of Steel. Što se tiče ove tematike, teško je zamisliti veći događaj.

„Dawn of Justice“ je veliki, to je tačno. Borbe su pune akcije i brutalne, priča je opširna i sveprisutna, efekti su zapanjujući, a gluma (bar nekih od glumaca) je na izuzetnom nivou. Ukoliko vas zanima jedino veličina, nećete biti razočarani. Međutim, postavlja se pitanje da li je, u ovom trenutku u holivudskom ciklusu superheroja, to dovoljno? Snyder je izgradio svoju karijeru na pretpostavci da jeste. U filmovima poput „300“, „Watchmen“, „Sucker Punch“ i „Man of Steel“, on se pokazao kao filmski stvaraoc koji svaki brojčanik okreće na maksimum. Modulacija, ekonomija i nijanse možda nisu njegova jača strana, ali njegovi filmovi uvek izgledaju kao milijardu dolara. To važi i za ovaj.

Kao što je to slučaj sa bilo kojim „Batman“ filmom, „Dawn of Justice“ počinje osvrtom na tragediju iz detinjstva Brucea Waynea koja ga je definisala, ubistvo njegovih roditelja. Iako smo svi videli prikaz ove tragedije i ranije, bilo da se radilo o stripu ili bioskopskom platnu, Snyder joj daje veliku vizuelnu moć osnovnog mita. A dobra vest je to što je Ben Affleck dostojan naslednik Christiana Balea, iako je ovaj bolji kao Bruce Wayne nego kao Batman. Njegov urođeni uobraženi stil savršeno se poklapa sa slikom Brucea Wayna kao plejboja i potomka poznate porodice.

Film počinje tako što gradovi Gotham i Metropolis pokušavaju da se izbore sa destruktivnim dolaskom Supermana (početak ovog filma sadrži događaje sa kraja filma „Man of Steel“ iz 2013. godine). Dok Henry Cavill pokušava da se izbori sa svojom ulogom heroja sa snažnom vilicom koji je podjednako odgovoran za sudbinu celog sveta i Lois Lane (Amy Adams), Ben Affleck se, kao tmurni odmetnik (sa Jeremyjem Ironsom u ulozi njegovog batlera i prijatelja, Alfreda), muči pitanjem da li je Superman prijatelj ili neprijatelj. Na scenu stupa i Lex Luthor (Jesse Eisenberg) koji želi da manipuliše strepnjama naših heroja i da ih na kraju okrene jednog protiv drugog.

Shvatamo da je ova ’čovek na superčoveka’ priča poput biblije ljubiteljima stripova, ali „Dawn of Justice“ je ne prikazuje na taj način. Prosto se čini prenatrpano, nepovezano i ozbiljno ugroženo previše dramatičnom izvedbom Eisenberga. U ulozi megalomanskog tehnološkog mogula usredsređenog da uništi naše heroje, Eisenberg postaje prava karikatura iz crtanih filmova, uključujući naizgled nepovezane i manične govore. U bilo kojoj njegovoj sceni prosto očekujemo da oko vrata nosi svetleći neonski znak „Ludi Zlikovac“. Lutor planira da napravi oružje od nekih kriptonskih relikvija koje su ostale na Zemlji nakon napada Generala Zoda u „Man of Steel“, te da napravi divlje čudovište po imenu Doomsday koje, po našem mišljenju, liči na ogroman izmet. „Dawn of Justice“ počinje kao intrigantno razmišljanje o dvojici superheroja koji dele izuzetno ljudsku emociju: mržnju prouzrokovanu strahom od nepoznatog. Dva i po sata kasnije nalazi se negde miljama daleko odatle – ali u isto vreme, na poznatom mestu. Prosto se pretvara u još jednu CGI makljažu sa krajem koji ostavlja otvorena vrata za bar još 10 nastavaka. Da li je prekasno da tražimo revanš?