.jpeg)
Upamtio sam ga kao veoma čudan i provokativan film, gledajući ga kao klinac davne 1980., godine kada su otišli mnogi bitni(ci): J.B.Tito, John Bonham, Bon Scott i John Lennon, upamtio sam ga i kao kultnu TV seriju „Berlin Aleksandarplac“, intrigantnu i spleenom obojenu velegradsku dramu. Godinama kasnije otkrio sam istoimenu knjigu, roman Alfreda Doblina ,,Berlin Alexandarplatz“, jedan od onih koji su završili na nacističkoj lomači u Hitlerovoj Nemačkoj, 10.maja 1933. godine, kao nepoželjan i izdajnički, i kao najbolji roman, objavljen 1929. od pomenutog nemačkog pisca. Napokon, dovoljno odrastao i okaljen srpskom svakodnevnicom neprestanog fluktuirajućeg ludila, zapravo sam(ponovo)odgledao ovaj kultni film Rainera Wernera Fassbindera, jednog od predvodnika izuzetnog nemačkog filmskog talasa koji je sedamdesetih zapljusnuo Evropu (spomenuo bih samo još Vendersa i Hercoga, kao vodeće reditelje ovog kreativnog talasa).
Tamna strana velegrada Berlina, kroz glavnog antijunaka Franca Biberkopfa i mnoštvo gubitnika sa dna i margine, impresivno oživljava na stranicama nemačkog anti-klasika književnosti i teče u nepovrat beznađa ,,kinematografskim stilom“ ekspresionizma. A onda, 1980.godine, veštom rukom filmadžije Fazbindera biva pretvorena u još živopisniju, klaustrofobičnu razglednicu grada u predvorju fašizma, u trajanju od epskih 931 minuta (,,samo“ 15 i po sati materijala). Film i serija koriste samo deo snimljenog, kompleksne underground sage o haosu metropole - Berlin i Biberkopf postaju istovremeno dva glavna lika ekspresionističkog prikaza modernog urbanog haosa.
Klaustrofobija, težak zadah bede, beznađa i moralnog pada oživljavaju veštim Fazbinderovim okom – očaj i patnja socijalnih žrtava, osuđenih na propast usled nehumanosti i licemerja kapitalističkog društva izbijaju u gotovo svakom kadru. Zagušljivi spleen zaudara na moralni i socijalni raspad, očaj i tragika se prepliću i usisavaju svaku nadu za boljitkom nepovratno. Preispitujući savremeno društvo Fazbinder ne želi da robuje vizuelnom - neprivlačnost, mrak i teskoba uvek su u prvom planu... podzemlje na trenutak izranja na svetlost dana, neulepšano i turobno, a potom sledi nova apokalipsa totalnog potopa, svake nade i svih humanističkih vrednosti.
Stvorivši u svom kratkom, kontroverznom životu, niz filmskih standarda: ,,Brak Marije Braun“, ,,Svi drugi se zovu Ali“, ,,Lili Marlen“ ili ,,Veronika Fos“, Fazbinder je kroz provokaciju, rušenje tabua i predrasude progovorio o licemerju i duhovnoj krizi savremenog društva. Etiketa ,,levičarskog melanholika“ odgovor je društva koje se u svemu prepoznalo, zatečeno iznenadnim bljeskom filmskog genija Rajnera Vernera Fazbindera.
| Žanr: | krimi, drama |
| Godina: | 1980 |
| Reziser: | Rainer Werner Fassbinder |
| Scenario: | Alfred Döblin, Rainer Werner Fassbinder |
| Uloge: | Günter Lamprecht, Claus Holm, Hanna Schygulla |
| Award: | dve nagrade i 4 nominacije |
| Studio: | Bavaria Film, Westdeutscher Rundfunk (WDR), RAI Radiotelevisione Italiana |
| Zemlja: | Nemačka |
| Jezik: | nemački |
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
