Branka Veselinović

Branka Veselinović (Stari Bečej, 16. septembar 1918) je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica.

Rođena je 1918. kao šesto dete majke Jovanke i oca Aleksandra Ćosića. Roditelji su poreklom iz Jaše Tomića.

Studirala je Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu od 1936. godine. Posle dve godine studija, sa tek 19 godina, otišla je na praksu 1938. godine u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (tada se zvalo Narodno pozorište Dunavske banovine) i postala glumica igrajući u predstavi „Karlova tetka“. U Novom Sadu je igrala do 1940. godine kada je prešla u Beograd. Pokazivala je veliki talenat za humor i satiru.

Kao veoma mlada udala se za budućeg inženjera šumarstva Andonovića, po čijem prezimenu su je upamtili mnogi stariji Beograđani. Ali nešto kasnije, on je kao američki državljanin, odlučio da se vrati u Ameriku, dok je ona ostala u zemlji, pa su se zbog toga rastali. Posle okupacije aprila 1941. godine, okupator je zatvorio pozorište, a glumci su se razišli.

Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu „Kralj Betajnove“. U Beogradu je igrala u Umetničkom (1940-1942), Narodnom (1944-1947) i Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1947-1978). Igrala je i u Ateljeu 212. U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrala je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964.

Bila je udata za glumca i prevodioca Mlađu Veselinovića (1915-2012). Venčali su se 30. septembra 1948. godine. Sa Mlađom je osnovala Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci. Branka Veselinović je od 1980. četiri godine bila ambasador UNICEF-a.

Dobitnik je još mnogih plaketa, nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarani rad, kao što su Orden rada sa zlatnim vencem, Nušićeva nagrada za životno delo, Sterijina nagrada, Vukova nagrada i mnoge druge. Posebno se angažovala u humanitarnim priredbama za decu, mada nije imala dece. Poliglota je, govori engleski, ruski, nemački, francuski i mađarski jezik.

Bila je bliska prijateljica sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori. Kada je 1964. godine nagrađena Sterijinom nagradom u žiriju je između ostalih bio i Meša Selimović.

Zahvaljujući njoj i Mlađi dodeljuje se Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ počev od 2012. godine. Dosadašnji dobitnici su: Nebojša Glogovac, Aleksandra Janković, Vojin Ćetković i Nataša Tapušković.

Aktivna je i dalje, iako u 100. godini života Branka obilazi Domove za nezbrinutu decu, Domove za stara lica i invalide gde recituje i izvodi monologe.

Filmografija:
1950.-te
1950. Muva
1953. Opštinsko dete
1957. Mali čovek
1957. Pop Ćira i pop Spira
1957. Kirija

1960.-te
1960. Bolje je umeti
1960. Ožalošćena porodica
1959 - 1960. Servisna stanica
1960. Zajednički stan
1961. Velika turneja
1961. Serafimov klub
1962. Mediteransko putovanje
1962. Srećna nova godina
1963. Detelina sa tri lista
1962 - 1963. Muzej voštanih figura TV serija
1963. Promaja (serija)
1963. Šest svečanih pozivnica (TV serija)
1964. Ateks
1964. Narodni poslanik
1964. Šest svečanih pozivnica
1964. Narodni poslanik
1966. Lola Đukić i Novak Novak
1966. Sretni umiru dvaput
1966. Pre rata Gina
1966. Ljudi i papagaji
1967. Budućnost sveta
1967. Smoki (TV serija)
1967. Zabavlja vas Mija Aleksić
1967. Krug dvojkom (TV serija)
1967. Probisvet (TV serija)
1967. Dežurna ulica
1968. Ne igraj se ljubavlju (TV)
1968. Naši sinovi
1968. Ne igraj se ljubavlju
1968 - 1969. TV Bukvar
1969. Veselo veče - 20 godina

1970.-te
1970. Protekcija (TV film)
1970. Dvanaest stolica
1971. Sladak život na srpski način
1971. Dom i lepota
1972. Zločin i kazna
1972. Glumac je, glumac
1972. Građani sela Luga
1972. Majstor i Margarita
1974. Mister Dolar
1977. Babino unuče (TV serija)

1980.-te
1982. Tri sestre
1984. Supermarket (TV serija)
1989. Smehotvorci (TV serija)

1990.-te
1993. Ruski car

2000.-te
2005. Ljubav, navika, panika
2006. Seljaci (TV serija)
2014. Urgentni centar (TV serija)