Ovih dana postavlja se pitanje da li gledana turska serija može da promeni odnos našeg naroda prema Osmanlijama. I dok se u Srbiji „krst i luna“ ponovo „sreću“ tv sapunice „Sulejman Veličanstveni“, u Evropi, a posebno u Grčkoj, prašina se digla zbog spektakla o pohodu na Carigrad „Osvajanje 1453“.
Najskuplji turski film ikad koštao je 17 miliona dolara, a za tri sedmice u bioskopima ga je pogledalo rekordnih 4,5 miliona ljudi. Produkcijski gledano, prekretnica za tamošnju filmsku industriju, ovaj film je izazvao žestoke kritike istoričara zbog „manipulisanja istorijskim činjenicama i preterano naglašenog heroizma sultana Mehmeda Drugog“. Istoričari takođe strahuju da bi film mogao da utiče na viđenje istorije kod običnih ljudi. Ne možemo ga odgurnuti sa strane i reći: „Ovo je loš film.“ smatra istoričar Vangelis Kečriotis. Ovo je veliki rival našim pokušajima da osmanlijsku istoriju predstavimo studentima i javnosti. Treba poštovati protivnika kao na bojnom polju. Javna istorija i jeste bojno polje.
Gotovo istovetne primedbe u Srbiji stižu na račun serije „Sulejman Veličanstveni“. Serija „Veličanstveno stoleće“, kako glasi bukvalan prevod originalnog naslova, ne bi bila problematična, smatraju srpski istoričari, da se u pozadini priče ne servira revidirana verzija osmanlijskih osvajanja.
Reč je o reviziji istorije s ciljem da se Osmansko carstvo prikaže kao srednjovekovni komonvelt - kaže dr Mile Bjelajac, naučni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije. - Još od sredine devedesetih, grupa srpskih istoričara upozorava na reviziju otomanistike i na katedrama svetskih univerziteta, pre svega nemačkih i američkih. Ta propagandna verzija danas je postala mejnstrim i tursko carstvo predstavlja se kao tolerantno, multietničko i multiversko.
Profesor dr Milan Brdar smatra da je ovakvo predstavljanje Osmanlija logično ako se ima u vidu da se savremena Turska ne šali i da je i TV serije upregla u pogon samoreklame pred evropskim narodima, a u sistematskim nastojanjima da se što pre ugura u EU.
Naši sagovornici priznaju da je lakše i zabavnije uzeti daljinski u ruku i sa TV ekrana gledati kvaziistoriju zaodenutu u kič ljubavnu priču, nego listati knjige u kojima su sačuvani zapisi Sulejmanovih savremenika o tome kako je izgledao „veličanstveni vek“.
Zapad je i tada naknadnom pameću žalio zbog prepuštanja Balkana u ruke Turcima, o čemu svedoči i nemačka srednjovekovna pesmica „Strašni Turčin je ponovo doveo veliku silu i osvojio Grčki (pravoslavni) Beograd i zato sad slavi veliku slavu. Iz Ugarske ća naskoro još za bela dana doći u Austriju, Bavarska mu je odmah pod rukom... Uskoro može stići i na Rajnu... Naše oklevanje i sebičnost prkos prema susedima, mržnja, zloba, zavist pomažu Turcima u osvajanju...“
Istorijske činjenice su da se u seriji se inistira na tome se da je kralj Lajoš bio u Zemunu i da je Beograd bio grad naseljen isključivo Ugarima, što je potpuno netačno - kaže prof. Ema Miljković. Beograd jeste pripadao Ugarskoj u tom trenutku, ali su njegovi žitelji bili pre svega Srbi. Sulejman u seriji posle zauzimanja grada, stanovništvu obećava zaštitu i sultansku milost, što je takođe neistina. On jeste pustio celokupnu ugarsku posadu da se povuče, ali je oko 2.000 srpskih porodica iz Beograda proterao u okolinu Carigrada, jer tom stanovništvu Turci jednostavno nisu verovali. U seriji su te neistine spakovane pitko da bi ih prihvatili gledaoci.
Na prvi pogled, istorijska slika koju pruža serija izgleda lepo, ali kad bolje zagledate, vidite mnoštvo iskrivljenih detalja - kaže Branka Ivanić, naučni savetnik na odeljenju Srednjeg veka Narodnog muzeja u Beogradu. - Harem se prikazuje kao velnes-centar i društveni klub, a to sigurno nije bio. U harem se nije stizalo s modnih revija, vać s pijaca roblja. „Kasting“ za zaposlene u haremima i sličnim osmanlijskim institucijama u Sulejmanovo doba opisao je 1540. francuski putopisac Butingal, zgrožen slikom Beograda, najvećom tržnicom sužanja sa zapada imperije: „Silno roblje tu se na prodaju nudi, mlade žene i odrasli ljudi, sa majčinih grudi dojenče se krade, žena za svog muža ne sme ni da znade“.
Filmski Sulejman u sceni uoči osvajanja Beograda gleda musave Srpčiće i kaže turskim vojskovođama kako bi voleo da se njegova deca igraju s tim mališanima. Jasno je zašto Turska ovako predstavlja svoju verziju istorije, ali je potpuno nerazumljivo zašto se mi odričemo sopstvenog sećanja - kaže mr Bojan Popović, upravnik Galerije fresaka. - Ranije smo imali bar povremene uzlete kao što je film „Banović Strahinja“, koji je bio veoma popularan na Zapadu, a sad ni toga nema.
Na Prvoj televiziji smatraju da nema ničeg spornog u tome što se u „Sulejmanu“ pominje osvajanje Beograda.
Ovo jeste priča o jednoj epohi i događajima koji su svima dobro poznati, ali sigurno nije prvi put da se u brojnim filmskim i serijskim ostvarenjima pominju Beograd i Srbija. To i jeste, s jedne strane, zainteresovalo gledaoce, ali ipak, glavni fokus priče o Sulejmanu je pre svega na ljubavnim intrigama i zapletima na dvoru, ljubavi Sulejmana prema Aleksandri, ćerki ukrajinskog pravoslavnog sveštenika, zbog koje je promenio mnoge zakone. Na kraju se svodi na ljubav i to je ono što je pobudilo najveću pažnju publike. Mi uvek uvažavamo glas svojih gledalaca, zato smo i uključili našu publiku da odluči i izabere seriju koja će naslediti „Kad lišće pada“. Njihov stav je bio vrlo jasan.
Serija je obična sapunica, u kojoj nema nikakve relevantne istorije. Jedino su autentični kostimi, koji su lepo urađeni, dok je sve ostalo koješta - kaže Radoslav Pavlović, književnik i scenarista koji upravo radi na scenariju za TV seriju o kralju Aleksandru Karađorđeviću.
Zato mislim da ona ne može da ostavi nikakav značajan uticaj ne naše gledaoce. Samo smo krivi što nam parče naše istoriji stiže iz Turske. Trebalo bi da se zapitamo zašto mi više ne pravimo autentične istorijske serije, što sigurno možemo, jer smo to radili mnogo pre i bolje od Turaka. Ne mislim da je njihova krivica što su uspeli da nam plasiraju jednu jeftinu seriju, već je problem što, pre svega javni servis, više ne pridaje značaj snimanju istih. Ako neko zaista brine za našu istoriju, onda mislim da bi trebalo da tome posveti više pažnje, jer tu leži problem, prenose Večernje Novosti u jučerašnjem izdanju.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
