Kako danas gledate na „Brazil?“
„Kamo sreće da mogu takav film i danas da snimim sa toliko strasti, katarze, i petlje. Kad ga pogledam pomislim: „Da me jebeš, kao neko drugi da ga je snimao. Postoje delovi koji me nateraju da pomislim: „Sranje, ne bih to danas tako uradio. Ali ko god da jeste, uradio ga je! Ali mi je drago da nisam imao kompromise. Studio mi je rekao: „Dobro, sada možeš da uradiš dosta svojih filmova.“ Bio sam vrlo arogantan. Pametna stvar je da sa poslednjeg uspeha uskačeš u sledeći novi. Moj prilazak bio je sasvim oprečan: iskoristi uspeh na pravo da uradiš film koji niko neće. Onda smo ga snimali 9 meseci po ceni 13,5 miliona dolara, i kada je pušten, u Državama su ljudi izlazili u kolonama. Naljutio je ljude, govorili: „Koji je, kurac, ovo?“ A to mi je prijalo, jer sam znao, da se barem, nisam kompromitovao.“