Diklić: Morbidno što me nazivaju 'jedinim živim maratoncem'

Slavni srpski glumac Bogdan Diklić priznaje da mu je morbidno i neprijatno kada ga ljudi nazivaju "poslednjim živim maratoncem". Mirko iz kultnog filma Dušana Kovačevića kaže da ne voli da gleda to ostvarenje, ali se rado prisetio svog filmskog oca Lakija na manifestaciji "Dani Danila Bate Stojkovića" u Vrnjačkoj Banji.

"Zvuči mi morbidno što me nazivaju "jedinim živim maratoncem". Lecnem se uvek i prekrstim kada mi to neko kaže. Jednostavno, nije pristojno. Nemaju ljudi zlu nameru, ali nije prijatno to čuti. Znate, svima nama ističe vreme. A ja ipak već igram četvrtu četvrtinu svog života", rekao je Diklić za "Informer".

U intervjuu za ovaj list, Diklić se prisetio prijateljstva sa poznatim glumcem, te je rekao da mu Stojković mnogo nedostaje.

"Ne mogu da kažem da je on meni bio partner, ja sam njemu bio. Ali bez toga čovek nekako i može, navikne se. Često pomislim: 'Bože, što meni taj čovek nedostaje'. Ne toliko na sceni, ali mi kao prijatelj nedostaje skoro svakodnevno", rekao je Diklić.

Istakao je da je Bata bio divan prijatelj.

"Nedostaje mi da popričamo, da mu se poverim, ponekad i požalim. Mogao sam u svakom trenutku da se oslonim na njega. Ispovedao sam mu se. On nije morao ništa da kaže, po načinu na koji povuče dim iz cigarete sam znao da li sam nešto uprskao u odnosu prema nekome ili nečemu. Uvek je bio tu: kada mi je trebalo njegovo mišljenje, savet, a ponekad i novac... Kad god sam bio u bolnici, a to nažalost nije bilo retko, on je dolazio prvi. Pita me: 'Treba li ti nešto?' Ja kažem: 'Može viski i jedan kent'. A on mi odbrusi: 'Marš!'", prisetio se slavni glumac.

Diklić i ostali glumci posadili su u Vrnjačkoj Banji stabla u spomen Gagi Nikoliću, Marinku Madžgalju, Miloradu Mandiću Mandi, Bati Živojinoviću i Petru Kralju.

"Ne mogu javno da pokažem šta osećam o mojim preminulim kolegama... Ja to otugujem sam. Sebično mi je da ja nekoga opterećujem svojim bolom. Koga se tiče kako se ja osećam", kazao je Diklić.

Pogledajte kako je Bogdan Diklić ispričao anegdotu o pokojnom Bati u Vrnjačkoj Banji.