Domicile conjugal (1970)

Zaprosivši voljenu Christine (Claude Jade), 26-godišnji je Antoine Doinel (Jean-Pierre Léaud) napokon zaplovio u bračnu luku i čini se da više ništa ne može ugroziti sreću ovo dvoje mladih. Antoine tako uživa u poslu cvećara, dok Christine radi kao profesorica violine. Takođe, ne mogu se požaliti ni na novi zajednički stan u čijem su komšiluku neobični, ali simpatični ljudi. Ipak, Antoine će nakon nezgode sa cvećem uskoro promeniti posao i zaposliti se u jednoj američkoj firmi koja se bavi maketama brodova na daljinsko upravljanje. Jednog dana upoznaće zavodljivu Japanku Kyoko (H. Berghauer). Uprkos Christininoj trudnoći Antoine se upusti u vezu s Kyoko.

Samo dve godine nakon umetničkog i komercijalnog uspeha trećeg dela sage o životu svog filmskog alter ega Antoinea Doi-nela "Ukradeni poljupci", francuski je režiser François Truffaut snimio novi nastavak Antoineovih filmskih dogodovština – "Zajednički sto i postelja". Film govori o Doinelovom ulasku brak, i to sa dugogodišnjom devojkom Christine. Međutim, njihova će se veza vrlo brzo suočiti s prvim krizama, i napokon i pravim razlozima za razvod. Uprkos ovom poprilićno ozbiljnom zapletu koji je režiser ponovo poluautobiografski vezao za vlastita iskustva, Truffautov je film zadržao vedar i lepršav ton prethodnika. Tako je i dalje reč o šarmantnoj humorističnoj drami čijeg glavnog junaka trese životni optimizam, romantičarski duh i uverenje da se svi problemi u životu mogu rešiti na manje-više bezbolan naćin. Kao i u svim ostalim nastavcima filmske priče o Antoineu Doinelu, u glavnoj je ulozi glumačka ikona novog talasa Jean-Pierre Léaud, dok je Léaudova partnerica opet Claude Jade (Topaz Alfred Hitchcocka). Osnovna razlika u odnosu na prethodna tri filma o Antoineovim životnim, ljubavnim i morlnim dilemama jeste Truffautovo nastojanje da svog junaka predstavi kao mladog čoveka na ključnoj raskrsnici između bezbrižne mladosti i niza zadataka koje donose zrelije godine.