Don't Breathe (2016)

Don't Breathe iliti po naški „Ne diši“, verovatno je jedan od najiščekivanijih filmskih projekata iz tekuće nam godine. E sad, verovatno ljudima deluje čudno to što horor / triler fanatici širom sveta broje sitno (tačnije brojali su / smo) do premijere ovog home invasion trilera, međutim, odgovor na ta iščuđavanja je vrlo jednostavan, i glasi: zvezda je rođena. Zašto ovaj film smatram „zvezdom“ i draguljem današnje horor produkcije, pročitajte u samoj recenziji, a sada sledi opis radnje filma.

Troje dokonih tinejdžera odluče zaraditi novac, ali ne uz pomoć motike, cvikcangli i ostalih pomagala kod sumanutog fizikalisanja, već na jedan obestan i besraman način, koji je usput vrlo lak, jer u roku od 15 minuta možete postati milioneri. Da ne dužim priču, Rocky (devojka je u pitanju), Alex i Money odluče upasti u gajbu kod slepog ratnog veterana, i opustošiti njegovu „sirotinju“. Naravno, plan im ne uspeva, jer The Blind Man i nije tako bezazlen kako se njima činio, pa oni umesto da “secikesiraju” (ne znam koliko je ovaj termin adekvatan, al' ja ga obožavam) njegov novac, bivaju progonjeni u mračnoj kući koja će im postati sinonim za pakao…

Iako Don't Breathe deluje kao običan plagijat ili kombinacija više home invasion filmova iz minulih godina, on to nikako nije. Pre svega, njegova ljuštura je mnogo snažnija, njegova atmosfera je vatrenija i njegovi likovi su ekscentričniji i svakako bolje dočarani nego u većini filmova iz ove branše. U samom startu film obećava, jer troje tinejdžera koji planiraju pljačku uopšte nisu odbojni i antipatični, iako su okarakterisani kao nemoralni, lenji i pokvareni klinci koji žele obogatiti svoje džepove bez imalo prolivenog znoja.

Iako na prvu loptu deluje da je siroti The Blind Man žrtva, i da mi kao posmatrači treba da „navijamo“ za njega, to zapravo nije tako, jer i on ima male prljave tajne, o kojima ćete nešto više saznati ukoliko sami odgledate ovaj napeti triler. Da se bavim nekim prepričavanjem filmova, verovatno bih napisao mnogo više detalja o ovom delu, tačnije, ušao bih u srž svakog lika, međutim, to je zaista teško napisati bez spojlera...Elem, kada već ne mogu da detaljišem, ja ću na “grubo” da prođem kroz ovaj projekat i što bolje dočaram sve njegove podobnosti i nedostatke.

Možda ona rečenica sa početka (“zvezda je rođena”) zvuči pomalo senzacionalistički, ali to nikako nije, jer ja nisam mislio da je Don't Breathe globalna zvezda (u svetu filma), već jedan filmčić koji isključivo u svojim vodama dominira (horori, trileri). Ne možemo ga nikako porediti sa trilerima poput Seven, Shutter Island ili The Prestige, jer su to megabudžetne “zveri” koje svojim sadržajem predstavljaju i više od filma, ali svakako može parirati mnogim horor – trilerima koji se oslanjaju na uznemirujuću i napetu atmosferu poput The Descent, The Conjuring ili The Others.

Iako je Don't Breathe pun klišea, to me za divno čudo nije škakljalo po živcima, jer je atmosfera bila toliko specifična i napeta da sam nesvesno zažmurio na jedno oko i poslao sav škart u nedogled. Ono na šta nisam mogao da zažmurim jesu neverovatne fizičke sposobnosti slepog dekice, koji jeste ratni veteran u zavidnoj formi, ali ne može baš toliko dobro da se snalazi u kućerini od “i ha haj” kvadrata i da konstantno nasamaruje vrcave tinejdžere pune elana. On u nekoliko navrata preživljava nezamislive vratolomije, i uvek se vraća svež i dodatno motivisan.

Režija je verovatno i najbolji odbrambeni mehanizam za sve kritičare koji naoštrenih “kandži” nestrpljivo iščekuju paljbu drvlja i kamenja po ovom filmu, međutim, kamenovanje staje kada nalete na izuzetnu režiju, u kojoj svoje “pljuvanje” neće moći da argumentuju. Fede Alvarez moćno barata kamerom, servira nam scene u mraku koje ne sadrže nejasnoće, daje filmu idealan tempo, a uz sve to stvara jezivu i nelagodnu atmosferu, koja ovaj film čini nezaboravnim, iako priča ne deluje inovativno i primamljivo.

Završetak ovog naslova nije ni originalan, ni realan, ni iznenađujući, ali je nekako prihvatljiv. Ne znam kojom je magijom obasut ovaj film, kad su se meni dopale stvari koje bih dobrano ispljuvao da je u pitanju neki sličan home invasion triler. Suma sumarum, ovaj filmčić predstavlja jednu džepnu Veneru u svetu filma, jer nije neki megalomanski projekat koji zahvalnost za svoje postojanje duguje devetocifrenim brojkama.

Preuzeto sa: HellyCherry (Milan Tica)