Down in the Valley (2005)

Tobe (Evan Rachel Wood) i Lonnie (Rory Culkin) su deca koja pokušavaju da se udalje od svog autoritativnog oca (David Morse, večiti negativac). Krhki mir u porodici još više narušava mladi Harlan (Edward Norton) koji počinje da se vida sa Tobe. On je enigmatični kauboj, čovek van vremena koji se nađe u urbanom okruženju u dolini San Fernando u Kaliforniji...

U novije vreme se pojavilo jako malo filmova koji su nas poveli na putovanje u potpuno nepoznatom pravcu, kao što je slučaj novog uspeha Edwarda Nortona, Down In The Valley. Film govori o veoma ličnim strahovima na jedan poseban način. Glavni junaci su namerno pruženi kao stereotip oko koga se vrti jedna priča o usamljenosti, strahu, nedostatku bilo kakvog plana i smisla u životu...

Može se desiti da će preokret u filmu zbuniti gledaoce, nije lako prihvatiti dramatičan i duboko uznemirujući kraj. Nortonovo ostvarenje oduzima dah i toliko je impresivno da ga nije jednostavno opisati u običnoj recenziji, a da se pritom ne pokvari užitak potencijalnim gledaocima filma. Iako je jedan deo scena na granici da bude protumačen kao nadrealan, priča ima veoma jasnu temu i Norton kao centralni lik uspeva da objasni koren otuđenja i usamljenosti karakterističan za modernu civilizciju. Priča je puna humora na momente nas je podsetila na sentimentalnost u onom najpozitivnijem značenju. Suština je upravo u tome. Nekada su i američki filmovi imali dušu, nije bilo sramota "otvoriti" se i ispričati nešto lično. Društveni komentar je ograničen na epizodice koje ne oduzimaju atraktivnost glavoj temi. Poređenja sa mladim, gnevnim i nesrećnim Paulom Newmanom u potpunosti stoje, Norton je izveo kompletan repertoar emocija jedne rastrzane osobe, a da ni za trenutak nije izgubio koncentraciju. iako su ostali likovi utkani u priču na različite načine, podsećamo da David Morse ponovo igra negativca, dobija se utisak jednog promišljenog baratanja likovima koji priču vode ka kulminaciji, kao u slučaju filma Američka lepota, iako se Mendesov film samo na prvi pogled bavi sličnom temom.

Kada već pominjemo Mendesa, David Jacobson ima slične metode, međutim njegov film žanrovski nije određen kao drama, tako da je teško primetiti "poteze" režisera. Izgleda kao da je sve prepušteno glumcima, njihovoj inspiraciji i odličnom scenariju. Naravno, film se nije sam od sebe "složio" tako da Jacobson zaslužuje sve čestitke zbog svog nenametljivog stila. Priča o vrednostima i moralu, kao poređenje uzima mitologiju divljeg zapada, ali u filmu postoji još nekoliko jasnih metafora, tako da je Down In The Valley "vestern" sentimenta, a ne "geografije". Glavni junaci ne dobijaju odgovore na sva pitanja, tako i publika mora da razmisli o nekoliko stvari. Naravno, o čemu ćete razmišljati zavisi i od vaše percepcije ove priče, ali je sigurno da će i najciničniji među nama biti dirnuti. Postoji nešto neodoljivo u liku Harlana, nešto što vas istovremeno privlači i plaši. On je izgubljen i ostavljen da sam luta po predelima unakažene prirode, u vremenu kada ljudi više vole jednostavne laži, nego komplikovane istine, u vremenu kada je samoproklamovani kauboj na čelu takozvanog slobodnog sveta... Down In The Valley će vas podsetiti u kakvoj dolini suza živimo.