•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Dva Kinga u pripremi

Scenarista Brian K. Vaughan unajmljen je da adaptira za TV seriju beskrajno zamornu i besmislenu priču (još samo jednu u nizu) Stephena Kinga, "Under the Dome", iz 2009-e godine, za studio DreamWorks Television.

Radnja je sledeća. Nekakva sila najedared prekida svu moguću vezu jednog gradića u Mejnu od ostatka sveta. Steven Spielberg i Stacey Snider otkupili su prava na roman čim je izašao.

Druga vest je „Rose Madder.“ Za sve Vas koji ste imali priliku da pročitate roman znate o kakvom nepovezanom i lošem, ali sa akcentom na lošem, delu je reč (u jednom trenutki Zlica romana koji dolazi na nekakvu paradu feminističkih prava čuje pesmu, koja predstavlja sve te žene, Arethe Franklin „Respect“, nakon čega podrugljivo, sam za sebe, zaključi kako su samo glupe i puštaju pesmu koju je napisao i otpevao muškarac (Otis Reding) a one veruju da je numera stvorena za žene. O kako nam je junak samo pametan; ali junak je uvek pametan koliko i sam autor. (PS. Girls Just Want To have Fun, Cyndi Lauper, iz 1983, napisao je Robert Hazard i otpevao 1978, sa namerom da uvredi devojke koje su samo sposobne za jednu vrstu zabave koja najviše odgovara muškarcima, dok je čitanje Lauperove dobili sasvim drugi smisao za tadašnje oslobođenje devojaka. Ako ostatak sveta ne zna za to, nije ni važno, ali gotovo svaki Amer tog perioda zna čija je pesma i šta je značila u jednom, a šta u drugom čitanju. Isti slučaj i sa „Respect.“ Teška digresija od ove vesti).

Forumula za formulom, bez ikakvih iznenađenja po čitaoca vodila je do kraja, sa potpuno besmislenom završnicom romana unutar slike. Doduše, King nikada nije ni znao kako da završava svoje megalomanske romane (bolje mu idu krajevi kraćih priča) tako da uvek imamo nešto besmisleno, posebno naivno, ishitreno i ubrzano. Jednom rečju, nezasluženi i neopravdani klimaks do kojeg nas je vodio preko 700 strana umaranja i ponavljanja. Vrhunac primera je završnica „The Stand“ ili najgori primer njegovog kraja „Duma Key.“ Mogao bih još da navodim, ali nije reč ovde o njegovim sposobnostima kao pisca, mada bi mogle da se podvedu pod neku od sledećih Tema Nedelja; samo treba napomenuti da i sam King ne voli „Rose Madder“ i u više intervjua je izjavio da roman iz 1995-e nije pretvoren u film i da veruje da nikada i neće. Ali, ako su sada rešili da od poslednje priče u trilogiji žena (Geralds Game i Dlores Claiborne su prve dve) naprave film onda postoji šansa za krunu beskrajno oduženog romana, koji kao da namerno kažnjava čitaoce, iz 1994-e „Insomnia.“

Podeli:



Preporucujemo

Odrzan prvi beogradski kviz na otvorenom na terasi CineStara
Veritas ojačava sajber otpornost novim rešenjima...